Epidemija šuge u Srbiji

- Brojke o kojima govorimo odnose se na obolele koji su se javili lekaru zbog šuge. Veliki je broj onih koji se ne jave lekaru, kriju da imaju šugu ili toga nisu ni svesni - objasnila je Danica Tiodorović. Šuga je pre svega bolest loše higijene, te se najčešće javlja u kolektivnim smeštajima.

- To su prostori gde je nivo higijene lošiji. Najugroženiji su studenti u domovima, prihvatilišta za beskućnike, kampovi, osuđenici u zatvorima, a posebno osetljiva grupa su deca u obdaništu - ističe Tiodorović.

Ona objašnjava da je dovoljno da jedno dete donese šugu u vrtić, kako bi se broj obolelih vrlo brzo proširio.

- Šuga nije opasna bolest i veoma se jednostavno leči antiskabioznom terapijom koja se primenjuje pet dana. Bez obzira na to da li je neko imao ranije šugu, uvek može ponovo da je "pokupi" - kaže za "Vesti" dr Tiodorović.

Ona ističe da je izuzetno važno da se svi ukućani leče propisanom terapijom, a ne samo onaj član koji ima simptome. Kako ističe, nema razloga za paniku, jer bolest nije opasna, a obolelih uvek ima.