Hrast stariji od Kosovskog boja
Žitelji sela smeštenog pod samim brdom Treska, koje svojim izgledom kod posetilaca u isto vreme izaziva i nelagodu i divljenje, uvereni su da ovaj hrast svoju snagu crpe baš iz te mističnosti brda koje je, zapravo vulkan koji je u davnim nemirnim geološkim vremenima u ovim krajevima prestao da raste pre nego što je njegova magma uspela da probije Zemljinu koru.
Nakon što se vulkanska magma ohladila nastalo je brdo čudnog oblika, a pod njim još uvek rast gorostas koji odoleva olujama, gromovima i svojevrsni je čuvar istorijskih događaja na ovim prostorima.
Vojkan Nikolić, publicista iz Gornjeg Milanovca, čest gost je u avliji Trifunovića čiji potomci koji ovde ne žive, ali stalno dolaze da obiđu kuću i hrast ispred kuće.
- Ima u takovskom kraju i čuvenijih hrastova kao što je onaj u Takovu pod kojim je Miloš Obrenović 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak, ili hrast na Savincu koji se ko zna čijom nepažnjom ili namernom greškom našao na trasi auto-puta Beograd - Južni Jadran, pa je prošle godine pod okriljem noći tajno posečen, uprkos protivljenju srpske javnosti, a posebno naroda ovog kraja jer je taj hrast star star oko 600 godina bio i seoski zapis, ali drvo u Lunjevici je mnogo starije i gorostasnije od svih drugih - smatra Nikolić.
Koliko je tačno star hrast u Lunjevici niko od meštana ne zna, a njime se nisu previše bavili ni stručnjaci. Međutim, meštani ovog i okolnih sela su ubeđeni da je hrast upamtio i vreme Nemanjića. Književnik Miloš Kapetanović iz susednog sela Grabovica povremeno inspiraciju traži i nalazi baš pod lunjevačkim hrastom.
- Znamo da je još 1927, prema priči najstarijih meštana, na hrastu bila postavljena tabla na kojoj je pisalo da je u to vreme njegova starost 750 godina. Eto, ako je to bilo tačno, a nemamo razloga da sumnjamo, onda je jasno da je ovaj orijaš star skoro 840 leta i ubeđeni smo da je jedno od najstarijijih, ako ne i najstarije drvo u ovom delu Srbije. Takođe, znamo da su se pod hrastom naši preci, među njima verovatno i Nikola Lunjevica, finansijer i Prvog i Drugog srpskog ustanka, dogovarali o važnim istorijskim odlukama. Oko njega su se održavale i litije. Bio je mesto okupljanja i starih i mladih. Međutim, u poratnom vremenu ona metalna tabla je nestala, o seoskim zapisima se nije smelo ni govoriti i lunjevački hrast je polagano padao u zaborav, a možda ga je to i spaslo. Naravno da je narod ponosan na to što je hrast sačuvan od sekira i ljudske zlobe. I danas je veoma dobrom stanju jer još razvija nove grane. Međutim, nije dobro to što je malo njih koji za hrast znaju i koji ga posećuju, a trebalo bi, posebno đaci iz srpskih škola. Hrast je i danas pod zaštitom države, ali o njemu malo ko vodi računa, a izgleda da i ne treba jer će verovatno nadživeti još mnoge generacije Takovaca - zaključuje Kapetanović.
Gorostas od 40 metara
- Obim stabla na visini od oko metar i po je 8,5 m, a pri korenu je i još deblji. Visok je oko 40 m, a pojedine grane hrasta duge su i više od 30 m. Često sam dođem da obiđem hrast, a ponekad i sa znatiželjnim prijateljima i u situaciji sam da pratim njihove reakcije. U prvim trenucima svako od njih otvorenih usta zaćuti pred njegovom snagom i veličinom i to je sasvim normalna i uobičajena reakcija. Jednostavno, hrast na imanju Trifunovića, koja je oduvek bila jedna od najbogatijih porodica u ovim krajevima i koja je generacijama vodila brigu o njemu, nešto je što se u životu retko viđa - ističe Nikolić.