Čekajući azil, srce oslabilo

Sada dane provode u staroj i hladnoj brvnari koja prokišnjava, bez vode, struje i kupatila. Čuvši za nevolju Dedejića, reporteri "Vesti" stigli su na lice mesta, kako bi saznali nešto više o onome što ih muči.

Od 2007. godine Rasim Dedejić je težak srčani bolesnik, u Nemačkoj i Švedskoj imao je dve teške operacije na srcu, jedva je, kaže, preživeo. Mora strogo da miruje i po savetu lekara, ne sme da podiže ništa teže od deset kilograma. Nemoćan je da bilo šta radi i zaradi, pa sa suprugom Elvirom (28) i decom: Tarikom (6), Nihatom (5) i Nedžlom (4) živi od dečjeg dodatka od ukupno 70 evra. Nemaju socijalnu pomoć, ni kokošku, niti bilo šta od stoke što bi im pomoglo da se lakše prehrane. Da nije pomoći rodbine i komšija, "poskapali" bi od gladi.

- Osam godina smo se borili za opstanak u nekoj od zemalja Evropske unije. Sve smo probali i pokušali, nije vredelo, pa smo morali da se vratimo na Pešter, u rodno Biohane i u baraku iz

koje smo svojevremeno, poput hiljada drugih Sandžaklija, krenuli u svet nadajući se poslu i boljem životu. Možda bi sve bilo drugačije, možda bi se i mi nekako snašli, da se 2007. godine, dok smo bili u Nemačkoj, nisam teško razboleo. To je bio razlog više da nas se koju godinu kanije otarase i vrate nas u Srbiju - priča sa tugom u očima Rasim i naglašava da je dugo razmišljao da li da svoje nevolje iznese u javnost.

A posebno zamoli za pomoć.

- Što bi naš narod rekao, došla voda do poda, i bukvalno nam je ugrožen opstanak.

Računamo, bolje je da potražimo pomoć nego da krademo. Dok smo bili po Evropi, redovno smo čitali "Vesti" i pratili akcije Humanitarnog mosta i Hida Muratovića. Sam Bog vas je poslao kod nas. Nadamo se da će bar neko od naših zemljaka koji nas poznaju i koji znaju kroz kakve smo sve muke prošli po Evropi imati razumevanja za našu situaciju. Nadamo se i da će nam stići bar neka pomoć. Ne treba nam mnogo: bili bi presrećni kada bi popravili krov na brvnari, utoplili je stiroporom, uveli vodu i struju i sagradili kupatilo - ističe Rasim.

Tračak nade da ova porodica opstane na svom ognjištu, već se ukazala. Čim je od humanitarca Hida Muratovića saznala za nevolje porodice Dedejić, naša čitateljka, Aida Nicević iz Australije, ćerka pokojnog Ramiza - Miza Nicevića, koji je učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama, poslala je ovoj porodici 130 evra. Od ove donacije Dedejići su odmah kupili ogrev. Pri tom, od Muratovića su dobili i prvu pomoć u namirnicama, a uskoro će dobiti još jedan "paket" humanitarne pomoći, na čemu su Dedejići veoma zahvalni.