Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu...
- Na sve strane stradaju ljudi i deca. To je, izgleda, ono što je ostalo od životinjskog u ljudima, da neprekidno prave sukobe, dokazuju ko je jači, čija je politika ispravnija. Da veliki ne puštaju male da žive svoj život - rekao je Nikolić novinarima nakon komemorativne manifestacije "Veliki školski čas", kao znak sećanja na Kragujevčane strijeljane 21. oktobra 1941. godine.
On je poručio da niko nema pravo da zaboravi žrtve koje je Kragujevac podneo u Drugom svetskom ratu, ali da to ne znači da neko od Nemaca rođenih nakon tog sukoba treba da nosi bilo kakvu krivicu.
- Poruka je jasna - desilo se, bilo je užasno, tragično. Ne možemo da zaboravimo nikada, nemamo pravo na to. Ali, možemo da živimo normalno, kao ljudi - rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomen-obeležju u Šumaricama kod Kragujevca.
Poštu kragujevačkim školarcima odali su i predstavnici ambasada Rusije, Nemačke, Slovačke, Palestinske uprave, Ukrajine, Francuske, SAD, Izraela i Belorusije.
Sa cvećem i svećama u rukama poštu onima koji nisu dobili šansu da odrastu odali su i sadašnji kragujevački đaci, kojima su se na času istorije pridružili njihovi vršnjaci iz Moskve i sa Urala, kao i brojni građani Kragujevca.
Komemorativnoj svečanosti na kojoj je izvedena poema Aleksandra B. Lakovića "Glasovi neba pod zemljom", prethodila je liturgija u Hramu Svetih kragujevačkih novomučenika u Šumaricama, koju je služio Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski Jovan.
Oko 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka - čistača obuće ubijeno je streljanjem 21. oktobra 1941. godine u znak odmazde za ubistvo nemačkih okupacionih vojnika.
Njihovo stradanje ovekovečila je i od nezaborava otela jedna od najvećih srpskih pesnikinja Desanka Maksimović u svojoj poemi "Krvava bajka". U udžbenicima srpske istorije ostaće zauvek urezane i reči direktora Kragujevačke gimnazije Miloja Popovića koje je uputio egzekutorima pred samo streljanje: "Pucajte, ja i sada držim čas".
Muzej rata u Kragujevcu je, posle višegodišnjeg istraživanja, utvrdio identitet 2.796 Kragujevčana streljanih tog dana. Na suđenju u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata predstavnici tadašnje Jugoslavije dokazivali su da je u Kragujevcu 1941. godine streljano oko 7.000 civila.
Masovno streljanje Kragujevčana usledilo je kao odmazda okupatora za pogibiju deset vojnika Vermahta, u zajedničkom napadu partizana i četnika, koji su na tom području bili postigli sporazum o zajedničkom otporu.