Umetničko delo na točkovima
Električni bicikl, koji je osmislio tim beogradske kompanije Ono Bikes, proglašen je za najlepši na planeti! Na listi BBC najprivlačnijih bicikala za ovu godinu, tron je zauzeo srpski proizvođač sa prvim modelom archont. Jedan od osnivača i direktora kompanije Marko Šćepanović kaže za "Vesti" da je ovo priznanje za čitav tim i da mu je izuzetno drago što su uspeli da stave Srbiju na mapu biciklističke industrije 21. veka.
- Za nas ovo priznanje predstavlja dodatni motiv i potvrdu da naš tročlani tim radi odličan posao. Tokom 2017. godine planiramo da u potpunosti uspostavimo modernu proizvodnju, na taj način dobićemo proizvod 100 posto "made in Serbia". Želja nam je da uposlimo mlade, ambiciozne i stručne ljude, dalje razvijamo kompaniju, tehnologiju i proizvode - ističe Šćepanović.
Svetski trend
Ekologija je postala neka vrsta mode savremenog doba pa su proizvođači alternativnih prevoznih sredstava iz godine u godinu sve brojniji. Svetski trend pogotovo u poslednjih pet godina pokazuje da je uz tržište električnih automobila, jedino u porastu tržište električnih bicikala, sa godišnjim rastom većim od 4,5 odsto. U 2015. godini prodato je oko 50 miliona električnih bicikala na svetu, a celo tržište je procenjeno na skoro 10 milijardi dolara.
Pročitajte još:
* Dezintegrisanje motora - milimetar po milimetar
Šćepanović navodi da Srbija trenutno nije interesantno tržište za Ono Bikes, ali se nada da će se ta situacija u skorije vreme promeniti:
- Kultura vožnje bicikla uzima maha, infrastruktura se širi, svakim danom ima sve više biciklista na ulicama naših gradova. To inspiriše i daje nadu. Smatram da će svetski trend prelaska na električne bicikle stići i do nas, ali za sada, nažalost, kasnimo za razvijenim državama.
Veruje se da će Evropa, ipak, dostići promet azijskog tržišta koje je za sada neprikosnoveno u korišćenju alternativnih prevoznih sredstava.
Budi se svest ljudi
- Svest ljudi na Zapadu se budi, pogotovo po pitanju zaštite životne sredine, globalnog zagrevanja, samoodrživosti, i potrebi prelaska na alternativne izvore goriva. Iako je zastupljenost električnih dvotočkaša u Aziji procentualno najveća, Evropa i Amerika postavljaju trendove već nekoliko decenija unazad. Odličan primer je glavni grad Norveške Oslo. Od 2019. godine centar Osla biće zatvoren za saobraćaj za sve koji ne koriste električna vozila. Ovo su takođe najavile i druge evropske prestonice, a predviđanje je da će ovaj trend dominirati u sledećoj deceniji i u potpunosti transformisati saobraćaj i transport kakav danas postoji.
Filantropi i entuzijasti
Marko Šćepanović tvrdi da je vizionarski tim došao na ideju da baš u malenoj Srbiji, koja nije ekološki svesna država, probije led i pokrene proizvodnju i prodaju električnih bicikala prvenstveno iz strasti prema biciklizmu:
- Kao biciklisti i entuzijasti, hteli smo da stvorimo gradsko prevozno sredstvo koje je udobno, na kome se vozač tokom vožnje (ne znoji) ne umori, a usput se prevozi bez upotrebe fosilnih goriva i ne zagađuje okolinu.
Juri i do 100 kilometara na sat
Srpski električni bicikl je potukao modele mnogo većih proizvođača, poput američkog Lithium Cdžclesa, kompanije KKL iz Engleske i još nekolicinu drugih. Model archont elektro u potpunosti odgovara sloganu kompanije Ono Bikes: "Poštujte prirodu, a ujedno se vozite sa stilom".
Unikatni, ručno sklapani bicikl je napravljen od nerđajućeg čelika. Izgledom podseća na čoper motore. Model archont elektro, napravljen je u tri serije sa motorom jačine od 250, 500Nj i 20 KNj, ali i kao obični bicikl bez elektro-motora. Baterija bicikla budućnosti smeštena je u rezervoaru za gorivo koji se nalazi na istom mestu kao i kod pravih motocikala. Najsnažnija verzija može da juri drumovima do 100 kilometara na sat. Krstari poput skutera, vlasnik ne mora da okreće pedale, na ovaj način bicikl može da pređe više od 100 kilometara pre nego što mora da se dopuni baterija elektromotora. Uključena u struju, napuniće se za tri sata, a specijalni kočioni sistem dodatno puni bateriju u pokretu. Do željene destinacije je i tada moguće stići ali uz malo napora i okretanja pedala. Cena ovakvog umetničkog dela (od 250 Nj) na točkovima košta od 3.000 evra pa naviše. A cena archont elektro najsnažnijeg (od 20 KNj) modela je 9.999 evra ili više, u zavisnosti od opreme.
Koreni u 19. veku
Smatra se da istorija električnih bicikala datira već čitav vek. Dva pronalazača su navodno oko 1870. godine stvorila ono za šta se veruje da je preteča električnog bicikla. Prvi motorizovani dvotočkaš izgledao je glomazno, koristio je parnu mašinu i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Pronalazači ne odustaju već nastavljaju da razvijaju nove patente za ovakav vid prevoza.
Električni bicikl je poznat svetu i kao e-bike. Obično se izrađuje od rama običnog bicika sa pedalama i ima ugrađen elektromotor. Ne mogu da se svrstaju u kategoriju motocikla jer pedale mogu da se koriste po potrebi. U zavisnosti od lokalnih zakona, mnogi električni bicikli se klasifikuju kao bicikl, a ne moped, pa tako da ne podležu strogim zakonima za razliku od moćnih dvotočkaša.
Kompanija Ono bikes planira da najnoviji model archont e-bike S prikaže krajem novembra u Abu Dabiju. Ovaj bicikl prelaziće 40-ak kilometara bez punjenja, a pored "skromnijih" performansi, razlikovaće se vizuelno zbog novijeg dizajna rezervoara, a cena će biti nešto pristupačnija.