Loša vlast guši opoziciju

"Otkako je sila uvidela da se ne može otvoreno boriti protiv slobode, počela je uzimati na se obrazinu rodoljublja, počela je napadati slobodu onim oružjem bajagi kojim se ova dosad branila, no ne imajući te snage, stala je na to da pobije umne razloge umnim opsenama. Od oto doba, otkad je već i krunisanim glavama nevolja da se brane knjigama, priznajući nehotice da je slovo moćnije od sile, od oto je doba najveća ustupka sviju Makijavelovih, Taliranovih, Meternikovih i čegovih ti ja znam pitomaca, što je čine opoziciji: 'Neka bude opozicije, al' samo ne u nevreme, jer kad je domovina u opasnosti sa kakve velike borbe, onda je opozicija pristajanje uz neprijatelja zemlje, elem izdajstvo.' Naprotiv: što je koja država u većoj opasnosti spolja, tim je nužnija i spasonosnija po nju opozicija, koja nije ništa drugo do najprirodnija i najpouzdanija kontrola državnoj vlasti".

(Laza Kostić, pesnik i političar, 1867)