Život u tamnici i ludnici
Ceo enterijer je napravljen kao duševna bolnica, u kojoj je pisac preminuo u 39. godini. Čim kročite u ovu zgradu podiđe vas jeza, a izuzetno hladno vreme samo je pojačavalo taj utisak.
- Ovo je dvodelni TV film, jer su televizije, a naročito serije, preuzele primat kada je u pitanju vrhunska produkcija. Iskreno, meni nikad nije ni bilo važno da li radim film ili za televiziju. Radimo na isti način kao što bismo snimali film, pa ni ne vidim neku razliku. Ako ovaj TV film bude dobar, onda je to zasluga svih koji rade, a ako bude loš, onda je odgovornost samo moja - kaže reditelj Goran Marković. On ističe da nikada nije voleo biografske priče, ali u ovoj priči o Kočiću pronašao je nešto interesantno.
Najezda zla
- Kao veliki poštovalac onoga što je Goran Marković uradio i palo mi je na pamet da je ovo neka vrsta negativa njegovog filma "Variola vera". Pravimo film o posebnoj teritoriji koja nije nikada, istorijski godinu-dve okupacije, bila zaražena ludilom rata. Ljudi koji su vodili računa o bolesnicima uspeli su da se sakriju i da odbrane tu teritoriju od najezde zla. A, Petar Kočić je u našoj verziji jedan od heroja te odbrane - kaže Vule Žurić, kome je ovo prvi TV scenario, jer je do sada uglavnom pisao za radio.
- U to vreme ovo je bila prva i jedina duševna bolnica na Balkanu koju je podigao knez Mihajlo. Sve se dešava 1916. godine u trenutku kada Srbija ne postoji, kada su vojska i Vlada van zemlje. Hteli smo da od tog paradoksa napravimo priču koja ne bi bila samo o Kočiću, već i o lekarima, bolesnicima koji su postali junaci tog bastiona. Priča je ispala uzbudljiva, ali i teška za realizaciju. Pokušali smo da tome udahnemo život, da jednom ovakvom mestu damo dašak humora i mislim da će ispasti veoma lepo - dodaje reditelj.
Rade 12 sati dnevno
Pored Igora Đorđevića, koji glumi Kočića, igraju i Svetozar Cvetković, Tihomir Stanić, Maša Dakić, Srđan Timarov, Goran Šušljik...
- Cvetković igra okupatora koji govori posebnim dijalektom koji može da savlada samo veoma dobar glumac. A, Igor je glumac koji je potpuno neiskorišćen i kome će ovo, po mom mišljenju, biti značajan trenutak u karijeri - kaže Goran Marković, koji sa ekipom radi i 12 sati dnevno.
- Fizički je dosta teško, a sreća je što smo na jednom mestu, ali grdno smo se posmrzavali - dodaje čuveni reditelj. Snimanje će potrajati do kraja oktobra, a premijera TV filma "Slepi putnik na brodu ludaka" biće krajem godine na RTS-u.
Lik Petra Kočića dočaraće Igor Đorđević, i nije mu lako.
- Kočić je imao buran i tužan život po tamnicama, a u nasledstvo nam je ostavio hrabrost, srpski ponos, i to moramo da cenimo. On je žrtva i na kraju gubi tu borbu koju je vodio ceo život. I prerano je umro. Za mene kao glumca izazov je da dočaram njegove poslednje dve godine života kada je duševno oboleo. Ne znam šta bi nam danas, posle 100 godina, rekao kada bi nas video dokle smo stigli. On je bio hrabri začetnik našeg nacionalnog ponosa. A gde je danas srpski ponos? On je suštinski tragičan lik, gubitnik, a ja pokušavam da što vernije gledaocu dočaram čoveka od krvi i mesa, Kočića koji nas je mnogo zadužio - kaže Đorđević.
Veliki čovek, a nema grob
Petar Kočić bio je srpski pesnik, pisac i političar. Rođen je u mestu Stričići 29. juna 1877. kod Banjaluke. Izbačen je iz Sarajevske gimnazije u trećem razredu zbog srbovanja. Uoči aneksije BiH od strane Austrougarske pokrenuo je list "Otadžbina" u Banjaluci i borio se protiv austrougarskog jarma. Bio je omiljen u narodu, pa je često bio hapšen, ali ga to nije zaustavilo. Najpoznatiji je po dve političko-satirične pripovetke, "Jazavac pred sudom" i "Sudanija". Umro je 27. avgusta. 1917. u duševnoj bolnici u Beogradu.
- O Petru Kočiću sam znao samo ono što sam učio u školi, ali kad mi je Vule doneo ovu priču, počeo sam da čeprkam malo više. Interesantno je da se ne zna gde mu je grob. Tako veliki čovek, a da nema svoj grob. To je verovatno delo okupatora, da bi mu se zameo trag. Kočić je interesantna ličnost i sama činjenica da je umro u ludnici je već tragedija sama po sebi. Ima mnogo značajnih ljudi koji su isto tako završili. Niče je takođe umro u ludnici. Tanka je crta između genijalnosti i ludila i neki put ona pređe na drugu stranu - kaže reditelj Marković.