Manastir Hilandar (14): Pomoć Ivana Groznog
Sporovi sa susednim svetogorskim manastirima oko zemlje postali su nov, a trajan izvor nevolja i gubitaka. Hilandarci su morali da potraže nove političke i ekonomske oslonce.
Despotica Angelina Branković već 1503. godine zamolila je ruskog velikog kneza Vasilija Ivanoviča da zaštiti manastire Hilandar i Rusik. Sredinom istog veka, sami Hilandarci su počeli da odlaze u Rusiju tražeći novčanu pomoć.
Tako se i iguman Pajsije 1550. s trojicom staraca našao u Moskvi da moli Ivana Groznog za zaštitu i pomoć. Ruski car je odmah intervenisao kod turskog sultana tražeći olakšice za Hilandar, i dao dozvolu za skupljanje priloga po Rusiji, šaljući ujedno i bogate darove za manastir 1556. godine. Tako je Ivan Grozni postao "drugi ktitor i obnovitelj" Hilandara, "kao i pređašnji carevi", stoji u hronikama. Hilandarska delegacija vratila se iz Rusije tek 1557. godine.
Od tada su putovanja hilandaraca u Rusiju postala redovna. Nastaviće se sve do 19. veka. Posebnom poveljom, gramatom iz 1571. godine, Ivan Grozni je poklonio Hilandaru podvorje u Moskvi. Drugi car, Fjodor Ivanovič, potvrdio je status hilandarskog podvorja i dao nove poklone 1586, a hrisovuljom igumanu Grigoriju stavlja u dužnost i pravo hilandarcima da se staraju o opravci manastira Rusika, obnavljajući im i dozvolu za skupljanje priloga u Rusiji. Sve poklone ruskih careva potvrdio je i car Boris Fjodorovič zlatopečatnom gramatom iz 1603. Ove potvrde izdavali su i svi naredni ruski carevi, uključujući i Petra Velikog, gramatama od 1684. godine.
Petrove zasluge
Petar Veliki je 1722. objavio svoju odluku da pomogne srpskoj crkvi da stekne svoje škole i zahtevao je od ruskog Sinoda da učini sve u svojoj moći da ostvari ovu odluku. Ruski i ukrajinski učitelji, kao i udžbenici koji su se upotrebljavali u srpskim školama u 18. veku, znatno su doprineli širenju ruskog uticaja među Srbima.