Ćirilicu vratio u Skadar

Zahvaljujući ovom upornom Nikšićaninu, koji je svojevremeno sa tridesetak kolega i istomišljenika postradao zbog srpskog jezika i ostao bez posla, jer se nije pokorio silobatnoj crnogorskoj vlasti i pristao da prekonoć srpski jezik prekrsti u crnogorski, za osam minulih godina više od 700 "albanskih Srba", pravoslavaca, katolika i muslimana, naučilo je ćirilicu i progovorilo srpski, svoj od iskona maternji jezik.

Uloga misionara

Ovaj zadivljujući podatak dobija na značaju tek ako se zna da se to desilo nakon više od 90 godina dosledne albanizacije i zatiranja svih srpskih korena, posebno u Skadru i okolini gde i danas, naravno po nezvaničnim i strogo prikrivanim podacima živi oko 35.000 onih koji imaju srpsko poreklo. Sve je, tačnije, počelo odmah posle Prvog svetskog rata, kada su velike sile bezdušno otele Crnoj Gori drevnu srpsku prestonicu na Bojani, za čije je oslobođenje iz vekovnog turskog ropstva u Prvom balkanskom ratu, što poginulih što teško ranjenih, krv prolilo blizu 12.000 Crnogoraca. Tada je krenulo sistematsko zatiranje svega onoga što je bilo beleg sedmovekovne istorije Skadra kao srpske prestonice, a vrhunac je predstavljala odluka kralja Zogua da 1932. godine zatvori srpsku školu u Skadru. Iduće godine je zatvorena i srpska škola u obližnjoj Vraki, najsrpskijoj naseobini u Albaniji, da bi zatim dekretom zabranio i sve ostale srpske škole u državi. Zatiranje srpskih tragova je potom intenzivirao prokomunistički albanski diktator Enver Hodža, kada je 1949. godine došao u sukob sa Titom i Jugoslavijom, a čelična zavesa je sasvim spuštena i za Srbe u Albaniji je nastupio potpuni mrak 1967. godine, kada je Enver Hodža i ustavom zabranio svaku religiju.

Potrajalo je tako sve do početka 2008. godine kada se u Udruženju srpsko-crnogorske nacionalne manjine Morača-Rozafa javila ideja za obnovu ćirilice i srpskog jezika, koju su, pored predsednika Udruženja, advokata Pavla Jakoje Brajovića, snažno podržali Mitropolija crnogorsko-primorska i mitropolit Amfilohije, kao i Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije i Kancelarija za Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Izuzetno odgovorna, misionarska uloga je poverena profesoru Ćirakoviću.

- Bilo je to vreme kada i u Albaniji počinju da duvaju demokratski vetrovi, pa je vlada Albanije, prvi put posle 74 godine, odobrila Srbima i Crnogorcima da mogu čuvati svoj identitet i u tom smislu slobodno učiti srpski jezik koji je zajednička tekovina Srba sve tri vere: i pravoslavnih Srba, i Srba muhamedanaca, i Srba katolika - seća se profesor Ćiraković.

Kurs pola godine

- Počeli smo sa nastavom u Skadru 28. februara 2008. U početku, u dosta skromnim uslovima u prostorijama udruženja Morača-Rozafa, ali se nastava od tada odvija u kontinuitetu. Kurs srpskog jezika traje šest meseci u godini, tri meseca u proleće i tri tokom jeseni, a prvi rezultati su se pokazali već iduće, 2009. godine, kada su polaznici kursa prvi put posle toliko decenija pripremili i izveli program Svetosavske akademije na srpskom jeziku.

Profesor Ćiraković se ne žali i ne govori o problemima i mukama sa kojima se svakodnevno nosi, kako već osam godina putuje od Nikšića do skoro 100 kilometara udaljenog Skadra, s kakvim se sve nevoljama susreće u svojoj misiji, jer je, kako kaže, sve to nevažno i zanemarljivo naspram zadovoljstva koje donose ostvareni rezultati, pred činjenicom da je više od 700 "albanskih Srba" do sada naučilo da čita i piše ćirilicu, odnosno da govori srpski jezik.

Milorad stekao diplomu profesora

- Mislim da je Beograd napravio izvrstan potez što svake godine prima studente iz Albanije, koji se potpuno besplatno školuju u Srbiji. Naravno, uslov je da prođu kroz kurseve srpskog jezika u Skadru i da srpski jezik dobro savladaju pre nego što dođu u glavni grad Srbije, kako bi mogli da prate nastavu.

Tako oni sada na srpskom studiraju medicinu, farmaciju, mašinstvo, menadžment, ekonomiju, a s ponosom ističem da je moj učenik iz Skadra Milorad Ajković stekao u Beogradu diplomu profesora matematike i da je sada tamo na postdiplomskim studijama - kaže profesor Ćiraković.