Romana priznala: Već 26 godina se borim sa bolešću!

- Saša Milošević Mare, autor pesme "Bolje je ovako", u svojoj kuhinji već ima spremnu sledeću numeru za mene, ali se tokom priprema za njeno snimanje i izdavanje dešavaju i razne druge stvari. Ja sam od onih ljudi koji ništa ne mogu da planiraju. Posle Nove godine želim da izbacim još jedan singl. Dobila sam ponude i poklone od još nekih kompozitora, kao što su Željko Joksimović i Hari Mata Hari. Moram da se pohvalim da je i bend SARS napravio pesmu za mene, ali sve je još uvek u povoju, pa o tom potom.

Šta ste radili u međuvremenu?

- Dešava mi se sve i svašta. Mnogo radim i putujem, a imala sam i veliki broj humanitarnih nastupa. Nedavno sam celu nedelju posvetila humanitarnim aktivnostima. Bila sam, između ostalog, u jednom kampu za dijabetičare gde sam pevala, ali i održala svoj prvi motivacioni govor. Divno je prošlo i ponosna sam što su svi ti ljudi, i mlađi i stariji, ponosni na mene. Ja im dajem vetar u leđa. Model sam im za to da i osoba koja živi sa dijabetesom može dobro da izgleda, da se bavi onim što voli, živi punim plućima, a uz sve to ima i organizovanu ishranu.

Kako ste se vi izborili sa tim problemom?

- Mislim da moj izgled, stav i zdravstveno stanje dokazuju da sam se fenomenalno izborila. Ovog meseca će biti dvadeset šest godina kako živim s tom bolešću. To vreme pokazuje da sam sve što mi se desilo pobedila pozitivnim stavom, dobrom energijom i odgovornošću, ali i opuštenošću i ludošću.

Planirate da pokrenete i svoj centar za humanitarni rad sa osobama koje boluju od dijabetesa. O čemu je tačno reč?

- Rano je još da govorim o tome, ali u budućnosti vidim sebe kao nekog ko ljudima može da pomogne u tom smislu. Taj centar bi obuhvatao mnogo segmenata koji su u vezi sa dijabetesom.

Čini se da ste vrlo hrabri?

- To mi je najveća vrlina, ali i mana. Kad pogledam unazad, shvatam da sam bila neustrašiva i zbog toga sam vrlo srećna. Bilo je situacija u kojima sam baš rizikovala, ali imam svog zaštitnika, anđela čuvara, koji me je spasao od mnogih stvari. Hrabre čuva Bog.

Postoji li ipak nešto čega se plašite?

- Svi mi imamo neke svoje strahove, a ja mnogih nisam bila svesna. Što sam starija, to bolje upoznajem sebe, pa radim na tome da ih sve prevaziđem. Mislim da mi je upravo zato Bog dao da u 41. godini izgledam tako kako izgledam. Imam istu kilažu kao što sam imala pre 20 godina, glas me služi mnogo bolje nego što me je služio, imam pozitivnije stavove. Mislim da mene tek čeka zenit i u životu i u karijeri. Zbog toga ne gubim nadu, niti se plašim onoga što mi godine donose.