Tajna dokumenta NATO-a (2): Vojnici umiru, država ćuti
Vojnike su u priručniku upozoravali na opasnost, dok su lord Robertson, tadašnji generalni sekretar NATO-a i ministri odbrane više članica Alijanse, uveravali da nema zdravstvene opasnosti jer je reč o niskoradioaktivnom elementu.
- Naravno da su NATO i SAD znali da je OU opasan. Priručnik Kfora i druga dokumenta jasno to potvrđuju - kaže Falko Akame, penzionisani admiral Sredozemne flote NATO-a, s kojim smo za "Vesti" u Rimu razgovarali 2009. godine.
- Problem je u tome što, ako bi oni (NATO), rekli da je izvesno da je OU opasan - mogli bi da budu optuženi za višestruko ubistvo - zaključuje on.
Lažna nada veteranima
Italijanski parlament je početkom 2007. godine raspravljao o osiromašenom uranijumu i odlučio da odvoji 10 miliona evra za bolesne vojnike i porodice umrlih vojnika posle služenja u mirovnim misijama - većinom u Bosni i na Kosovu. Oko 25 miliona evra odvojeno je tada za istraživanje uzroka oboljenja.
Tajna dokumenta NATO-a:
Bolesni veterani iz Somalije i sa Balkana i porodice umrlih veterana dobili su nadu da će se nešto izmeniti kada je 17. decembra 2008. godine teško bolesni vojnik Đanbatista Marika tri meseca pred smrt dobio proces protiv države pred sudom u Firenci i odštetu od 545.000 evra. Samo tri dana kasnije tadašnji Berluskonijev ministar odbrane Ignacio Larusa iznenadio je javnost izjavivši izričito da su italijanski oficiri i vojnici bolesni zbog upotrebe oružja sa OU i da će država za pomoć i naučna istraživanja odvojiti 30 miliona evra.
Međutim, već u julu 2009. godine sud u Bariju odbio je tužbu grupe vojnih lica navodeći da "nema dokaza" o vezi između njihovih bolesti i OU.
- Da biste shvatili šta se dešava treba da znate da proces 'Marika' u Firenci nije bio krivični već administrativni, a administrativni sud ne može da kazni krivca već samo da dosudi globu. U tome je stvar - nema krivca dok se ne pokrene krivična istraga i krivični proces - objasnio nam je tada Falko Akame.
Nadoknade do 200.000 evra
Novčane nadoknade koje država daje porodicama umrlih iznose do 200.000 evra. Akame naglašava da se u obrazloženjima za dodeljivanje ove nadoknade nigde i nikada ne pominje osiromašeni uranijum.
- Zvanično vojnici su bili bolesni i umrli od posledica boravka u 'ratnoj sredini' u misijama na Balkanu, u Somaliji i u Iraku - ističe naš sagovornik i dodaje da je reč uglavnom o raznim vidovima kancera, Hodžkinovoj bolesti, leukemiji (mijelomskoj) i urođenim deformitetima kod dece vojnika - upravo onako kako se to navodi u Kforovom priručniku.
Za prethodnih 16 godina u Italiji je jedna parlamentarna istražna komisija smenjivala drugu. Upravo ovih dana članovi četvrte komisije po redu borave na poligonima NATO-a na Sardiniji gde se decenijama isprobava oružje svih vrsta - između ostalog i ono sa radioaktivnim materijalom kao što je osiromašeni uranijum i torijum. Bilans bolesnih vojnika i oficira zastrašujuće se uvećao, pa sada Udruženje za zaštitu veterana kao približno tačan podatak navodi 330 umrlih i 3.765 bolesnih (podaci od aprila 2016. godine).
Bolesti su iste od Somalije, Iraka i Avganistana do Balkana i Sardinije - svugde gde je upotrebljavano oružje sa OU: kancer (više različitih kancera u isto vreme), mijelomska leukemija, Hodžkinova bolest i rađanje potomstva s deformitetima.
Akame ističe da ni u parlamentarnim odlukama nikada nije izričito pomenut osiromašeni uranijum.
Ministarstvo ne daje odgovore
Akame ukazuje da je Ministarstvo odbrane Italije prvo 4. oktobra 2007. godine objavilo da je 37 vojnika umrlo, a da je 1.091 bolestan od nečega što se zvanično formuliše kao "posledica boravka u ratnoj okolini" uglavnom na Kosovu i u Bosni. Samo dva meseca kasnije isto ministarstvo objavilo je da je 77 vojnika umrlo.
"Nemoguće je da se broj umrlih udvostruči za samo dva meseca", kaže Akame.
On je u više navrata tražio da mu Ministarstvo odbrane odgovori na osnovu kojih izvora je došlo do podataka. Iako je po zakonu obavezno da odgovori svakom građaninu na ovakvo pitanje - ministarstvo to nikada nije učinilo.
Rim demantuje, NATO potvrđuje
Država se iskompromitovala kada je krajem 2000. godine Ministarstvo odbrane Italije, povodom smrti veterana Salvatora Vake, negiralo da su saveznici 1995. godine upotrebili oružje sa osiromašenim uranijumom u Bosni, a da je NATO zatim, na zahtev UN, kasnije ipak potvrdio da je ovo oružje upotrebljeno u Bosni i čak objavio mapu gađanih ciljeva.
Falko Akame naglašava da je država morala sve da zna jer je u vojsci sve precizno označeno u protokolima i naredbama: "Avioni koji su lansirali projektile u većini slučajeva poletali su iz baze u Avijanu kojom komanduje pukovnik italijanske avijacije", kaže admiral Akame.
On dodaje da je komanda obavezno upoznata sa naređenjima za operacije i izveštajima o letenju koji se odnose na izvršene misije u kojima se nalaze svi podaci o upotrebljenom oružju.