Podrška zemljaka podstrek za nove uspehe
Nije ga strah
Sa Nikolom svakodnevno u školu ide i njegov pas Žućo, koji ne dovoljava da mu se približi bilo kakva opasnost. Do sada na dugom putu do škole i nazad nisu imali bliske susrete sa vukovima, kojih ima u ovom kraju, ali su se sretali oči u oči sa lisicama i divljim svinjama. Žućo je sve brzo "rešavao". Posebno težak period za Nikolu nastupa od kraja oktobra do kraja februara, kada na padine Golije napadaju veliki snegovi, koji potpuno zaveju puteve, a živa u termometru se spusti i do tridesetog podeoka ispod nule. Njega ni tada nije strah da ide, za školu je uvek spreman.
- Dobro je Nikola, vredno uči. Čak i mnogo više nego što mu je potrebno za školu. Željan je novih znanja i jedva čeka da završi sedmi i osmi razred u Osaonici, pa da potom nastavi školovanje u novopazarskoj gimnaziji. Najbolji je u razredu. Ide i na takmičenja iz biologije. Zasad ima sve uslove za učenje, jedino nam je kućica u kojoj živimo stara i bez kupatila. Pokušavali smo da je rekonstruišemo, ali je za nas to još, nažalost, veliki poduhvat - kaže Nikolin tata Slavomir i dodaje:
- Sve što imamo obezbedili su čitaoci "Vesti". Dobili smo kravu, šporet, vitrinu, mobilni telefon, laptop i radni sto za Nikolu, mnogo namirnica, vredne knjige, školski pribor, odeću, obuću... Nikola više ne ide gladan u školu. Dobro je obučen i uvek ima toplu obuću na nogama. Hvala svim dobrim ljudima, koji su nam pomogli i još uvek nam pomažu. Kad se vratim kući, odlučićemo kako da potrošimo donaciju dobrotvorke iz Švedske.
Uprkos lošem telefonskom i TV-signalu, zbog kojih je često odsečen od sveta, Nikolu smo nekako uspeli da čujemo telefonom. Obradovao se donaciji. Polovinu će dati roditeljima da obnove zalihu najosnovnijih namirnica za zimu, a druga polovina će otići za nove duboke cipele, eventualno i neku nepromočivu zimsku jaknu.
- Dobio sam i kupio mnogo odeće i obuće, ali sve to brzo omali, zato ću jedan deo novca utrošiti na kupovinu novih stvari. I dalje mi je najveća želja da postanem profesor biologije jer najviše volim ovaj predmet. Stalno sam u prirodi i susrećemem se sa raznim biljkama i životinjama, koje uz pomoć nastavnika i knjiga proučavam. Voleo bi i da budem doktor, pa da pomažem ljudima u nevolji, kao što sada nam pomažu razni dobri ljudi iz celog sveta, a posebno siromašnima i onima koji su stari, nemoćni i žive na selu. Ima još vremena za odluku - kazao je 14-godišnji Nikola uz molbu da prenesemo velike pozdrave dobrotvorki iz Švedske i da joj se zahvalimo u njegovo ime.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.