Švajcarce koči "hrvatsko pitanje" - gube milijarde

Ionako je Brisel izišao u susret Švajcarskoj, jer je iz sveobuhvatnog sporazuma dveju strana o slobodi kretanja izuzeto pitanje pristupa tržištu radne snage u Švajcarskoj.

Tu su se Švajcarci izborili da se prilikom ulaska svake nove članice u Uniju sklapa novi sporazum o protoku radne snage, što je sada otvoreno pitanje u odnosima sa Hrvatskom. Tako su, na primer, radnici iz Bugarske i Rumunije tek u junu ove godine dobili slobodan pristup poslovima u Švajcarskoj, iako su te dve zemlje ušle u Evropsku uniju pre gotovo deset godina.

Iako je u više navrata objavljen slobodan pristup hrvatskih radnika na tržište rada u Švajcarskoj, poslednji put u aprilu ove godine kada su zvanični Brisel i Bern o tome sklopili sporazum, to se još nije ostvarilo. 

Stvari su otišle tako daleko da se spekuliše kako bi se "hrvatski protokol" mogao staviti na referendum, što je oprobana metoda u Švajcarskoj, gde je referendum o raznim pitanjima, na raznim nivoima (država, kanton, opštine) sproveden stotinak puta samo u poslednjih 20 godina. 

Švajcarska je, s druge strane, izuzetno zainteresovana da "hrvatski protokol" usvoji jer joj je to uslov za pristup fondu EU za naučna istraživanja "Horizon 2020" čija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi evra. Stoga su neki od prvih komentara nakon izglasavanja "ne" imigrantima u februaru 2014. na švajcarskom referendumu glasili da su takvim ishodom najviše pogođeni hrvatski radnici i - švajcarski studenti.