Nevolje nikako da prođu

Taman što je tračak nade stigao u njegov trošni dom u vidu dobrotvora iz Švajcarske i Nemačke, koji su mu uputili pomoć, tu se, nažalost, i ugasila. Na ovog nevoljnika sručile su se nove zdravstvene tegobe, pojačani napadi, ali i muke sa vojnom zdravstvenom knjižicom zbog raznih peripetija sa propisima. Pomoći niotkuda.

- Kud god da sam krenuo, udario sam u zid. Sve se nadam da će jednog dana biti bolje, ali to vreme nikako da dođe. Ne znam ni kako će proći suđenje, ni da li ću konačno ostvariti prava na bar neko primanje koje bi mi mnogo značilo. Ovako ništa ne mogu da planiram, ničemu da se nadam. Niko mi se nije javio. Živim od danas do sutra i to kao prosjak, od tuđe pomoći. Hvala svima onima koji su mi do sada pružili ruku - tužno je rekao našim novinarima 38-godišnji Darko Stanojević, kada smo ga pozvali da vidimo ima li ikakvih novosti.

Da je njegova sudbina preteška, sa mnogo lutanja, shvatili smo i iz njegovih reči o njegovoj porodici. Majka i mlađa sestra odavno žive u Vršcu, gde su našle svoju sreću, ne mareći mnogo za ovog nesrećnog mladića kome nikako da krene.

- Dok sam išao na Vojnu akademiju maštao sam o lepoj budućnosti, porodici, sređenom domu... Međutim, desilo se to što se desilo. Izbio je rat na Kosovu, ratovao sam za otadžbinu, a onda sam oboleo i kao da se ceo svet srušio na mene. Od tada do danas svi moji pokušaji da sredim život pali su u vodu - zaključio je Darko Stanojević.