Evropa na molitvi
Na mestima gde se ostavljaju auta mogao bi se organizovati sajam automobila, jer tu se mogu videti skupi džipovi i velike limuzine, a registarske oznake govore da su njihovi vlasnici uglavnom iz inostranstva - Nemačka, Austrija, Švajcarska, Švedska, a onda i "domaće" oznake: BiH, Srbija, Slovenija, Hrvatska.
U kolu stotine igrača
I dok mnogi uživaju slušajući narodnjake ili Bistri izvor, popularnu izvornu grupu, pored manastira neumorno igra kolo sa preko stotinu igrača. Tu se smenjuju muzičari, a u kolo hvataju mladi i stari, svako igra onoliko koliko može. Za mnoge je velika čast uhvatiti se u velikogospojinsko kolo u kome nema nadigravanja, nego svako igra kako zna i ume za svoju dušu.
- Za mnoge je dolazak na Ozren kod manastira Svetog Nikole za Veliku Gospojinu nešto što se ne propušta, bilo da se radi o okupljanju rodbine ili susretu sa prijateljima i poznanicima. I zato se na kraju trodnevne svetkovine svi zadovoljni razilaze svojim kućama, uz obećanje da će se ponovo videti sledeće godine na istom mestu i istim povodom. A manastir i njegova okolina prosto teraju posetioce da ponovo dođu i uživaju u ovom prirodnom raju i lepoti koju su stvorile vredne ljudske ruke. Krajnji cilj je da manastirski kompleks u budućnosti preraste u duhovni sportsko-rekreativni centar, što će biti još jedan razlog da više posetilaca ovde dolazi u sva godišnja doba - kaže episkop Hrizostom.
Konaci za hodočasnike
Kada se prilazi manastiru Svetog Nikole na Ozrenu, na vidnom mestu stoji tabla na kojoj piše "Sveta zemlja Nemanjića". Pisani tragovi govore da je to zadužbina Nemanjića, odnosno kralja Dragutina koji je živeo krajem 13. i početkom 14. veka i upravljao ovim oblastima kao zet i vazal ugarskog kralja. Manastirska crkva se prvi put pominje 1587. godine. Čitav manastirski kompleks se renovira i uređuje, a do sada su završeni radovi na konaku sa 50 kreveta i biblioteci, izgrađen je novi manastirski konak sa 70 ležajeva za posetioce i hodočasnike. Manastir Svetog Nikole na Ozrenu je rušen i obnavljan više puta u svojoj viševekovnoj prošlosti i pravi je svedok neuništivog duha vere ovog naroda.
- Ove godine svečanost je uveličao episkop zvorničko-tuzlanski Hrizostom, koji je služio prazničnu liturgiju na Veliku Gospojinu i bio sa vernicima na ovaj veliki pravoslavni praznik. Postala je tradicija da se uoči Velike Gospojine dolazi kod manastira na Ozren i tu na nekoliko dana nastaju pravi kampovi gde hodočasnici spavaju. Pored molitve, pričešća i paljenja sveća, za mnoge je ovo prilika da se susretnu sa prijateljima i rodbinom, ali i da se provesele uz muziku, pesmu i kolo - veli Željko Miličić.
Zlatko stigao iz Minhena
- Često odlazim u zavičaj. Kada se zadesim tamo u vreme velikog praznika, Velike Gospojine, obavezno odlazim na čuveni narodni sabor na Ozrenu - kaže Zlatko Maksimović Zlaja, koji živi u Minhenu.
Ugostitelji postavljaju šatore i za nekoliko stotina gostiju, na svakom koraku na ražnju se peku prasići i jagnjad, a miris roštilja širi se daleko oko manastirskog kompleksa. Muzika i pesma odjekuju uživo ili sa razglasa na sve strane, a zavisno od ukusa posetioci šetaju, razgledaju i zastanu gde pevaju narodnjaci ili u ovim krajevima Republike Srpske popularni izvornjaci.
Šapke srpskih vojskovođa
Oni koji radije sve to posmatraju takođe uživaju, a tu je za mnoge mali predah posle obilaska brojnih šatora i mini-prodavnica svega i svačega - od plastičnih igračaka, majica sa oznakama fudbalskih klubova i porukama koje ponekad pored rodoljublja izazivaju i osećaj stida, kapa sa znakom fudbalskih klubova do šajkača, šubara i šapki srpskih vojskovođa. Ima tu i raznih ukrasnih predmeta kao što su flaše, podmetači, zidne krpe, ali i ikona u duborezu, na staklu i drvetu ukrašenim na sve moguće načine, pa i sijalicama i staklenim perlama.