Nataša Kandić: OVK nije teroristička organizacija!

Ona je rekla i da joj se 1999. godine javila albanska porodica Nimonaj, govoreći joj da ne znaju šta im je sa sinovima Mirsadom i Sadikom.

- Bili su civili i skrivali su se u šumi. Uhapšeni su, a potom i zarobljeni kada su došli kući da se presvuku. Petrušić i ljudi koji su bili sa njim tražili su 20.000 evra. Mirsad je zvao brata i sestru, koji su živeli u inostranstvu da obezbede novac. Pare su donete na granicu sa Mađarskom, a okrivljeni Pelemiš i Vlačo su izašli da ih uzmu. Braća Nimonaj su, na kraju, završila u niškom zatvoru odakle su kasnije puštena - posvedočila je Kandićeva.

Kada je Petrušić ispitivao u zatvoru Mirsada Nimonaja bilo je, kako se čulo na suđenju, prisutno šest oficira Vojske Jugoslavije. Albanac je iz zatvora pozvao čak 42 telefonska broja, od čega su, kako se kasnije utvrdilo, čak 23 koristili pripadnici OVK.

U svojstvu svedoka, saslušan je i general major Ilija Branković koji je rekao da je prvookrivljenog Petrušića upoznao 1995. godine, kada je išao u Pariz po nalogu tadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije da kupi vojnu opremu.

- Veza mi je bio Petrušić za kojeg su mi pretpostavljeni rekli da radi za francusku obaveštajnu službu. I sam Petrušić mi se tako predstavio. On me je dočekao na aerodromu i sproveo gde treba. Od 24 stavke, koliko je bilo planirano, kupili smo 23 i ta oprema se koristila u ratu. Tu opremu vojska i danas koristi - kazao je general Branković.

Kada je Petrušića sreo na sudu 2000. godine, general Branković je shvatio da ga terete za špijunažu.

- Samo budala na svoje čelo može staviti znak da je strani špijun i doći u svoju zemlju među naoružane ljude - naglasio je general.

On je rekao i da su preko Petrušića dobili opremu koju danas nigde ne bi mogli da dobiju. Ta oprema za uočavanje i analizu neprijateljskih ciljeva i prisluškivanje, po rečima generala, omogućila je srpskoj strani da za sat vremena ili čak tri dana ranije zna ciljeve koje će NATO gađati.