Subota 01.10.2016.
11:25
rs.sputniknews.com

Kapituliranje jednog princa i prokletstvo crnog zlata

Reuters
Da li će Saudijska Arabija ograničiti proizvodnju nafte?

O položaju Saudijske Arabije govori činjenica da je pristala da učini ustupke Rusiji i Teheranu. Na neformalnom sastanku OPEK-a u Alžiru prihvatila je da smanji proizvodnju nafte za pola miliona barela, a da Teheran poveća proizvodnju za oko 50.000 barela, na 3,7 miliona barela nafte. Tako nešto se ranije nije moglo ni zamisliti. Sam gest je bitan, pošto najverovatnije od dogovora neće biti ništa. Iranski ministar za naftu Bidžan Namdar Zangane je izjavio odmah posle sastanka da Iran ne namerava da zamrzava proizvodnju. On je objasnio da će nivo proizvodnje "zavisiti od odluke na formalnom sastanku OPEK-a u novembru“.

Treba reći da ni Rusija nije prisustvovala samitu, a da je ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da Rusiji nije prioritet ograničavanje proizvodnje "crnog zlata“. Ako dogovor ne obuhvata Rusiju, koja je ovog meseca proizvela rekordne količine nafte - više od 11 miliona barela dnevno, i Iran, koji teži da dostigne nivo proizvodnje od pre uvođenja sankcija u iznosu od 4,1 miliona barela dnevno, o kakvom dogovoru uopšte može biti reči?

Cena nafte nije ekonomsko već strateško pitanje. S tim u vezi, mnogi analitičari primećuju da Rusija i Iran usaglašavaju svoje korake. Ruski ministar energetike je izjavio da će Moskva razgovarati sa Teheranom o "mogućoj koordinaciji“ akcija koje se tiču zamrzavanja proizvodnje nafte. I ruski predsednik Vladimir Putin je izneo jasan stav u razgovoru sa saudijskim princem Muhamedom bin Salamanom na samitu G20 u Kini: bez Irana, ništa od dogovora.

Neuspešna politika na dva fronta

Za to vreme, Saudijska Arabija proživljava teške dane. Nisu prošle ni dve godine otkako je na vlast u poslednjoj feudalnoj državi na planeti došao princ Salman bin Abdulaziz el Saud, a zemlja se našla pred bankrotom. Saudijska Arabija takoreći vodi rat na dva fronta - prikriveno u Siriji, pomažući "umerenu" oružanu opoziciju, i otvoreno u Jemenu protiv šiitskih pobunjenika.

Naoružani najmodernijim američkim oružjem, Saudijci trpe velike gubitke u ljudstvu i vojnoj tehnici od Huta, koji uz pomoć balističkih raketa iz sovjetskog vremena uspevaju da im uteraju strah u kosti. Da stvar bude još apsurdnija, bivši predsednik Jemena Ali Abdulah Salih je u intervjuu televiziji "Rusija 24“ ponudio Rusiji da, nakon što je izvela vazdušne udare po teroristima u Siriji sa iranske baze Hamdan, koristi baze, aerodrome i luke u njegovoj zemlji. Rusija ga je ostavila bez komentara. Jemen je daleko od njenih granica, mada - ko zna. I Džibuti je daleko od Kine, pa ona tamo gradi svoju bazu.

Rijad ni u Siriji nije imao sreće. Još na samom početku izbijanja revolucije, Saudijska Arabija je stala na stranu revolucionarne opozicije. Nakon što saudijski diplomatski napori za nametanje njihove pozicije o Siriji nisu uspeli, a Moskva i Teheran su postavili svoja pravila igre, Rijad je bio prinuđen da razgovara sa Rusijom. Oni su bili sigurni da je Rusija glavni ključ za rešavanje situacije u Siriji, i ministar inostranih poslova Adel el Džubeir je u julu ponudio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu uticaj na Bliskom istoku, veći nego što je imao Sovjetski Savez, samo da pusti Bašara el Asada niz vodu, naglasivši da je to poslednja ponuda - i sve to preko medija.

Nepristojna ponuda

- Mi smo spremni da predamo Rusiji deo Bliskog istoka, mnogo veći nego što je imao Sovjetski Savez - rekao je Džubeir u intervjuu američkom listu "Politiko“. Po njegovom mišljenju, Asadovi dani su odbrojani, zbog čega je preporučio Rusima: "Prihvatite predlog, dok još možete".

U ponudi su bile mnogobrojne investicije iz bogatih zalivskih zemalja, "veće od kineskih“. Kremlj ovu neozbiljnu ponudu upućenu preko medija nije ni komentarisao. Ekonomska kriza Niske cene nafte i ratovi kojima se ne vidi kraj izazvali su veliki deficit budžeta. Samo rat u Jemenu prošle godine koštao je zemlju 54 milijarde dolara, dok je deficit budžeta iznosio blizu 100 milijardi dolara. Valutne rezerve koje su prošle godine iznosile 750 milijardi dolara, a ove godine su pale ispod 700 milijardi dolara, mogu se istopiti u naredne četiri godine.

Petnaest hiljada članova kraljevske porodice Saud osigurava narodnu podršku uz pomoć ogromnih rashoda na socijalna davanja. Saudijski građani nemaju radne navike. Od 30 miliona ljudi samo 5,5 miliona je zaposleno, od čega tri miliona u javnim ustanovama. Saudijska Vlada je bila prinuđena na vrlo restriktivne mere - smanjila je plate svojim članovima za 20 odsto i ukinula bonuse za državne službenike. Mali privatni sektor više voli da zapošljava strance. Najteže je pogođena radna snaga iz Azije kojoj mesecima kasne plate.

Težak period je pred velikim proizvođačima nafte. Planeta rizikuje da bude potopljena "crnim zlatom". Sva svetska skladišta nafte su prepunjena, zalihe prelaze tri milijarde barela nafte. Prema najcrnjim procenama, uskoro bi cena ovog energenta mogla da padne i na 20 dolara. Za sada, Rusija i Iran sebi mogu da dozvole kalkulacije, jer Iran nikad nije zavisio od prihoda od prodaje nafte, a Rusija se ubrzano skida sa "naftne igle“, dok Saudijska Arabija izgleda prilično izgubljeno.

2019 © - Vesti online