Uže od peska

Jednom dođe đavo u vodenicu i videći kako je to nezgodno sipati žito, rukama iz vreća u rupu od kamena, pokaže Svetom Savi kako će da napravi koš i čeketalo, ali pod pogodbom da mu Sveti Sava za to da jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Sveti Sava mu odredi Badnji dan; te zato toga dana retko koji vodeničar čuva vodenicu, niti će do toga dana u njoj mleti jer se veruje da bi i vodeničar i pomeljari tada zlo prošli.

Još kad se Bog terao s đavolom, priskočio Bogu u pomoć Sveti Sava. Nemajući od čega drugog, Sveti Sava usukao je uže od peska, i njime je Bog savladao đavola. Tada se još nije znalo za konopac, i tek ga onda Bog dao da pomogne ljudima protiv đavola ako bi se ovaj još koji put javio. Ko je onda pošao za Svetim Savom, postao je užar.

U vreme kad je Sveti Sava po zemlji hodao, uputi se deset nadničara da beru vinograd. Kad dođu u vinograd reći će starešina: "E, dobri ljudi, jesmo li svi na okupu?" Onda počne brojati jednog po jednog, a sebe ne ubroji. I drugi su brojali isto tako, pa opet uvek devet, pa devet. Ne znajući šta će, pođu putem da pitaju koga za izgubljenog druga. Po sreći sretnu Svetog Savu. "Za Boga, svešteniče, gde nam jednoga druga? Pošlo nas je u borbu deset, a sad nas samo devet."

Sveti Sava im reče da ih ima deset, ali oni ne mogu da veruju. On im onda reče, da poskidaju kape i da ih prebroje. Kad nadničari to učine uveriše se, da ih je deset. Zahvališe onda svetitelju od srca, a on njima reče: "Da ste blagosloveni vi i vaš rad! Od lozova roda srebro se pretvorilo! Vinska se čaša krstom ponosila! Gde se vino pilo, krst se ne zaboravio!"