Srbija u raljama sekti (1): Đavolji mamci na svakom koraku
Sekte i u Srbiji vrebaju očajnike na svakom koraku. Na ovaj problem proteklih godina mnogi su upozoravali, ali u poslednje vreme, stručnjaci ističu da su sve agresivnije.
U njihovim kandžama nalaze se mladi, sredovečni, stari, kojima je zajedničko to što su siromašni, razočarani, obeznađeni, pa odgovore pokušavaju da nađu u kvazireligijskim i mističnim učenjima. Mnogo mladih nalazi utočište u sektama, koje ne samo da ih otuđuju od porodice i društva, već ih mogu gurnuti i u mrežu narkomanije, kriminala, a pojedince naterati da dignu ruke od sebe.
Često se čuje da su mladi širom Srbije najčešće žrtve sekti. Koliko ih je u sektama ili netradicionalnim verskim organizacijama, stvar je različitih procena, koje variraju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada članova. Zašto su sekte opasne po građane Srbiji, nedavno je pokušao da objasni sektolog Slađan Mijaljević.
- Postoje pritisci da se pored Pravoslavne, Katoličke, Protestantske crkve i Jevrejske i Islamske zajednice, ekstremne verske zajednice, odnosno sekte, priznaju kao verske organizacije, čime bi se razbilo jedinstvo naroda. Najpoznatije sekte u Srbiji su satanistička, Hare Krišna, Šri Činmoj, sajentolozi.
Po imovini su rekorderi Jehovini svedoci, koji samo u Srbiji imaju više od 70 objekata u vlasništvu. Za najopasniju se smatra satanistička sekta Crna ruža. Ono što je opasnost u aktivnostima sekti jeste da upravo njihovo delovanje uzrokuje propadanje porodice, zatim društva i onda cele države - smatra Mijaljević, koji navodi da su poslednjih godina sve aktivnije i sa brojnijim članstvom.
On objašnjava da se decenijama u Srbiji postavlja pitanje delovanja sekti, ali da se još niko sistematski ne bavi ovim problemom.
Surovi rituali
Član satanističke sekte Robert Hej iz Bečeja krajem 2014. zaklao rođaka Tibora Lakatoša. Sektaško opredeljenje ubica iz Bečeja iskazivao je na društvenim mrežama, a ispostavilo se da je pripadnik grupe koja obrede vrši noću. Mediji su objavljivali da je ubijeni Lakatoš hteo da napusti sataniste, zbog čega je svirepo kažnjen. To je, kažu, i potvrda da su to opasne, destruktivne grupe sa "surovim ritualima" koji se po članove neretko završavaju i tragično. Stručnjak za sekte Dimitrije Pastulović, autor knjiga "Sekte i mentalna manipulacija" i "Horor pred našim vratima", izjavio je tada da srpsko društvo progovori o sektaštvu tek kada se desi zločin.
Kako "Vesti" nezvanično saznaju u policiji, poslednjih godina registrovana je invazija destruktivnih sekti.
- Imamo slučajeve maloletnika koji beže od roditelja da bi se pridružili sektama, koje svoja sedišta imaju u kućama, koje spolja izgledaju sasvim uobičajeno. Starije članove često šalju u inostranstvo, u regionalna sedišta, gde prolaze indoktrinaciju, a posle ih vraćaju u Srbiju, gde i oni počinju da vrbuju nove članove. Za sada nemamo zakonske osnove da ih zabranimo, možemo samo da reagujemo ukoliko su maloletnici pobegli od kuća kod njih i tada tu decu, kada ih nađemo, vraćamo porodici - kažu u policiji.
Nisu sve sekte destruktivne ili sklone uništavanju ličnosti, ističu stručnjaci, ali su gotovo sve isključive uverene jedino u vrednost svojih načela po kojima svi članovi moraju bespogovorno i poslušno da se ponašaju. Postoji više vrsta ovih zajednica. Ukoliko su članovi uvereni samo u ispravnost svog verovanja i istovremeno u nepravičnost postojećeg poretka, te opravdavaju silu kao sredstvo za izmenu tog poretka, onda je u pitanju agresivna iliti ofanzivna sekta.
Spavanje u grobnici
U beogradskoj gimnaziji "Sveti Sava" 2002. godine samoubistvo je izvršilo dvoje učenika za koje se veruje da su bili sledbenici Crne ruže, kao što je bio i Subotičanin Nandor Kiš, koji je 1993. ubio dva i ranio nekoliko vojnika, pa se ubio.
- Članovi Crne ruže pečena testa natapaju krvlju životinje i jedu, a posle upotrebe narkotika, orgijaju. Uslov za prijem je da se prespava u grobnici uoči sahrane nekog pokojnika, a dešavalo se da iz njih izvlačim izbezumljenu decu 14-15 godina - izjavio je svojevremeno za "Vesti" Dimitrije Pastulović.
Ukoliko sa druge strane, sekta trpi i prihvata postojeće stanje, te nastoji da ga reformiše prihvatanjem i asimilovanjem novih članova, to je takozvana reformistička sekta. Ako se sekta odriče ne samo ofanzivnih metoda, već i pretenzija za poboljšanje sveta i ograniči se na versko-moralni život svojih članova, to je introverzionistička, tolerantna sekta, vele eksperti.
Kao možda osnovna razlika kako se može prepoznati razlika između pravih crkvi i sekti jeste njihova otvorenost za članstvo i poruka koju šalju. Tako su najrasprostranjenija ezoterijska učenja, poruke namenjene najvećem broju vernika. Tri religije Otkrovenja, hrišćanstvo, islam i judaizam su po svojoj prirodi ezoterijske, jer su biblijski proroci, Isus i Muhamed bili prenosioci božanske reči dostupne svima. Ali na graničnom području velikih religija postoji i drugi put pristupa božanskom i tu se nalaze sekte.
Ukoliko bi, ipak, trebalo tačno razgraničiti gde se završavaju crkve, a gde počinju sekte, možda je najbolje tumačenje dao filozof i sociolog Maks Veber, koji je naveo da su crkve inkluzivne grupacije u koje mogu ući svi, dok su sekte ekskluzivne i rezervisane za mali broj sledbenika.
Zašto su sekte danas toliko rasprostranjene u Srbiji, objasnila je za medije psiholog Branka Tišma. Ona objašnjava da su nestabilna vremena uvek uticala na nesigurnost ljudi, na manje iskazivanje pažnje porodice, prijatelja, pa je s obzirom na to, dobrodošla podrška na bilo koji način i od bilo koga.
- Kada imamo uređen društveni sitem, onda imate kome u kriznim situacijama da se obratite. U suprotnom, ljudi se poklanjaju svakom ko tu podršku može na bilo koji način da pruži u takvim situacijama postaju zavisni, od Fejsbuka, igara na sreću, ali i od sekti - objašnjava Tišma.