Zakonom bi da zakopaju istinu
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u martu 2013. godine doneo presudu u "slučaju Zorice Jovanović", kada je utvrđeno da je Srbija prekršila pravo na porodični život ne pružajući joj uverljive informacije o tome šta se dogodilo sa njenim sinom.
Tom presudom Srbiji je naloženo da uspostavi nove mehanizme za rešavanje svih slučajeva nestale dece, kao i da se obezbede adekvatne novčane nadoknade. Rok za izvršenje presude je bio 9. septembar 2014, ali se to nije dogodilo, a neažurnost vlasti mogla bi da košta poreske obveznike u Srbiji na desetine miliona evra.
"Nestale bebe" nemaju prava
Jedan od najvećih nedostataka Nacrta zakona o nestalim bebama je deo koji se odnosi na to ko može da pokrene postupak.
- Nikome nije jasno zašto neko ko sebe smatra nestalom bebom nema prava da pokrene postupak. Samo roditelji mogu pokretati postupak, ili braća, sestre, bake ili deke, i to samo onda kada roditelji nisu živi. Zašto nestala deca ne bi imala prava da znaju istinu o sebi - pita se Ana Janković Jovanović iz Jukoma.
- Tim zakonom se predviđaju novčane nadoknade, što će državi biti jednostavnije da isplati, nego da nam da odgovor šta je sa našom decom. Leks specijalis kao zakon kojim se uređuje poseban predmet dobro je rešenje za slučaj nestalih beba, ali ovaj ima cilj da zamaže oči javnosti, a zapravo se štite krivci - smatraju u Beogradskoj grupi roditelja i članova porodica iz afere krađa beba.
Iz komiteta pravnika za ljudska prava Jukom slažu se sa roditeljima da nacrt nije dobar.
- Predviđeni vanparnični postupak ne pruža mogućnosti sprovođenja dokaznih radnji koje su neophodne, DNK analiza nije dozvoljena - objašnjava za "Vesti" Ana Janković Jovanović iz Jukoma i dodaje:
- Kada u zakonu postoji mogućnost da se nešto ne može utvrditi, velika je verovatnoća da će upravo takve odluke u najvećem broju slučajeva i biti. Time će roditelji dobiti novčane nadoknade, ali glavno pitanje, a to je gde su deca, neće biti rešeno.