Svi signali izgubljenog rata (3): Putin pokvario scenario
U knjizi "Rast Islamske države" britanski analitičar Patrik Kokbern objašnjava da su glavni igrači u američkoj koaliciji: Saudijska Arabija, Emirati i Turska, ujedinjeni u neprijateljstvu prema Asadovoj vlasti u Damasku, sirijskim Kurdima i svima koji se tuku protiv Islamske države. Njima su prijatelji isto onoliko koliko su protivnici same Islamske države, što potiče iz straha po njihove korumpirane režime.
Pokret otrovan i moćan
Svo ovo zamešateljstvo i unutrašnji sukobi snaga, sekti, partija i grupa među američkim regionalnim saveznicima kritično je oslabilo koaliciju koja je bila uspostavljena, finansirana i naoružana da za račun Zapada, prvenstveno za račun Amerike, dovrši imperijalni posao na Bliskom istoku.
Mediji prećutkuju poraz
Rast Islamske države doživljava se na Zapadu kao krajnje uznemiravajuća vest, a odgovor na tu činjenicu je da se poraz medijski i propagandno ignoriše i prećuti. Postupak upravo odgovara Americi koja dejstvuje po proverenoj formuli da ako nečega nema u štampi i na televiziji, to se nije ni dogodilo.
Ovo je, nema sumnje, toliko frustriralo i samog američkog potpredsednika Džoa Bajdena, da u nedavnom istupu na tribini Harvarda, kaže kako su Saudijska Arabija, Turska i Emirati, dakle, glavni američki regionalni igrači, "toliko navalili da obore Asada (u Siriji) da faktički vode šiitsko-sunitski unutrašnji rat... Šta oni, pri tome, rade? Sipaju stotine miliona dolara i desetine hiljada tona oružja u ruke svakoga ko je spreman da ratuje protiv Asada.
Kome, u stvari, ide sva ta pomoć? Ide u ruke džihadista Al Nusra (glavna opoziciona, džihadistička grupa u Siriji) i Al Kaide, kao i džihadistima koji pristižu iz svih krajeva sveta". Ovako nervozna intervencija na tribini prestižnog američkog univerziteta, očigledan je signal da se igra otima američkoj kontroli i da je monstrum odgojen u Vašingtonu krenuo svojim putem i ne igra više po instrukcijama.
Ovog trenutka grupe tipa Al Kaida kontrolišu, a uistinu vladaju, širokim prostorom na zapadnom Iraku i istočnoj Siriji, prostranstvom nekoliko desetina puta većem od teritorije koju je bilo kada do sada držala pod kontrolom Al Kaida, Osame Bin Ladena.
U martu 2013. godine džihadistima je pala u ruke provincijska prestonica Raka u istočnoj Siriji. U januaru 2014. Islamska država je ušla u Faludžu, strateški važno mesto, samo 40 milja od iračke prestonice. Odmah zatim pala je i severna prestonica Iraka, Mosul, a zatim i Takrit, rodno mesto Sadama Huseina. Granice kontrole između pojedinih teritorija u Iraku i susednoj Siriji su fluidne, stalno se pomeraju, ali su politički analitičari, od Bagdada do Londona, saglasni da su teritorije koje je osvojila Islamska država uglavnom - defintivna stvar.
Sirijsko-iračka drama, a uz nju i stanje u Libiji, daleko je od konačnog raspleta. Islamska država je u maršu. Predstavlja zakonito dete imperijalnog rata i Zapad će nastojati da dete raste i napreduje sve dok vrši posao rušenja "proruskog" Asada u Damasku i disciplinovanja šiitske vlade u Bagdadu. Pri tome, Vašingtonu, Londonu, Parizu najmanje smeta "otrovan, ali potentan" pokret Islamske države koja je mešavina ekstremne verske varijante i vojne sposobnosti.
Islamska država ne sme zato što je dete zapadne strategije koja je krenula invazijom na Irak 2003, nastavljena ratom u Siriji i isplanirana da bude signal i poruka Putinovoj Rusiji. Na osnovu ove istorije i faktografije, "SAD, Evropska Unija, Katar, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, stvorili su uslove za napredovanje Islamske države... Ovaj blok i dalje ubacuje dolare i oružje u džihadističku mašinu kako bi se produžio rat u Siriji, mada je očigledno da Asad u Damasku ne misli da padne...
Za sve ovo vreme vlast u Damasku nije, ni u jednom trenutku, kontrolisala manje od trinaest (od ukupno 14) provincijskih prestonica u zemlji", piše Kokbern. Pogotovo što Damask uživa direktnu vojnu pomoć i političku podršku Rusije i Irana.
Nastavak haosa
Posledice strateškog neuspeha zapadne koalicije i njenih arapskih klijenata sugerišu dalji haos u bliskoistočnom regionu sa nastavkom neke vrste ovog građanskog rata u građanskom ratu gde Amerika pokušava da etničke zajednice u Iraku i Siriji okrene protiv drugih tamošnjih etničkih i sektovnih grupa, pre svega šiitskih koje su proiranski nastrojene.
Sirija i Irak su trenutno veliko,globalano,geopolitčko raskršće. Rat i dinamika jačanja islamističkih grupa ekstremne orijentacije preti globalno. Putin u Moskvi je prvi uočio opasnost, podigao migove u pomoć Asadu i poremetio dosadašnji, lagodni tok američko-atlantskog projekta koji bi da sa što manje baruta, preko kontrole Iraka, a naročito Sirije, ruku pod ruku sa džihadistima, stigao na južne granice Rusije. Pa ako zatreba, i preko sudbine svih 1.6 milijardi muslimana.