U Srbiji teško uspevaju normalni
Glumac, pisac, muzičar i satiričar poznat je po tome što ubira aplauze i niže uspehe radeći samo ono što voli. Iako je uveren da je nadarenost u Srbiji često višak, neumorno nastavlja da ispoljava svoj raskošni talenat, stavljajući pod lupu humora najrazličitije društvene i političke pojave.
Pozorišna faza
- Trenutno sam u pozorišnoj fazi. Pre nekoliko meseci dobio sam poziv da radim u još jednoj predstavi, ali se još ne zna gde će biti postavljena. Komad je baziran na adaptiranom scenariju australijskog filma "Little death", što je žargonski izraz za orgazam. Ja tu igram doktora, seksologa, koji analizira seksualni život nekoliko bračnih parova i pokušava da izleči njihove krajnje neobične fetiše.
Šta je tema predstave "Danas nam je divno DNO"?
- Rekao bih da je to srećan spoj Indeksovog pozorišta, u kome sam proveo više od 20 godina i mojih knjiga "Nacionalni park Srbija" 1 i 2. Na tekstu "Danas nam je divno DNO" smo Voja Žanetić i ja radili od januara do juna i verujte, nikad ranije nismo toliko brusili jedan tekst.
Koliko će ljudi želeti da otvore oči i vide to što nam se dešava, koliko njih dovoljno prepoznaje ovu našu bedu i socijalnu, moralnu, medijsku situaciju, znaćemo uskoro. Na nama je da na to sve ukažemo, da otvorimo temu, da damo jednu metaforičku sliku, nažalost, ne previše iskarikiranu, nego dosta realnu. Nije lako baviti se humorom i satirom u vreme u kome je život oko vas čemer i jad. Posebno što se sa nama ova rashodovana država, preko praktično svake vlasti koja zasedne u fotelje, jednostavno sprda, i to postaje sve teže izdrživo. Kao da smo deo nekog surovog eksperimenta koji nikako da se okonča.
Izgleda da su političari postali deo zabavnog programa na TV ekranima.
- Da, to je počelo pre 20 i nešto godina, onda kada su u udarnom terminu od 20 sati mogle svakodnevno da se gledaju kojekakve političke, a u stvari jeftine populističke emisije. Pojam zabave se promenio. Nekad je ljudima bilo zabavno ono što ima duha, što ima ljudsku dimenziju. Danas je mnogima zabava kad je neko na ekranu što agresivniji, što bezobrazniji, što vulgarniji. Danas je zabava kada se u programu psuju, tuku, pa je i seks došao na mala vrata uživo na TV, i to ne na kabl, već na nacionalne frekvencije... Još samo nije došlo do onog najstrašnijeg, a to je da neko izgubi život. Ali stvarno se bojim da će se i to jednom desiti, možda slučajno, a možda... ko zna.
Kako navići ljude na normalan život u Srbiji?
- U "Lekovitom šouu", Voja i ja smo se bavili tom temom. Ako hoćeš da budeš normalan u Srbiji treba da te operišu, da ti sklone pola mozga, da te pretvore u nešto primitivno i neljudsko. Da biste živeli uslovno rečeno normalno, morate da postanete nenormalni, jer je čitava država takva. Na svakom koraku ona juri samo malog čoveka. Ako ne plati par hiljada dinara, dolaze da mu plene imovinu, ljudima pozli, umiru, neki se ubiju. A ovi gore se i dalje igraju države i rasipaju s poreskim, dakle našim parama...
Pročitajte još:
* Država se plaši glasa umetnika
* "Depardje je raspali alkoholičar, kleptoman, prevarant..."
Mnogi smatraju da je nacija u kolektivnoj depresiji.
- Nije to samo depresija, kao u vreme bombardovanja. Ovo je mešavina apatije, letargije, beznadežnosti. Pritom, ne postoje dežurni krivci samo u jednoj stranci. Ovi, koji su došli na vlast pre četiri godine samo su tragična posledica i naslednici onoga što su svi prethodni zakuvavali decenijama unazad.
Koliko humor može da nas zaštiti?
- Humor je jedna čudesno snažna mentalna zaštita i uvek je služio kao neki ventil. Tome su služile i dvorske lude na dvorovima, komičari u ratnim i drugim teškim situacijama. Očigledno je da smeh opušta ljude kad su pod velikim stresom. Osim izazivanja tog katarzičnog smeha, Voja i ja smo se uvek trudili da provučemo i neku dublju poruku, analizu, ozbiljnu, a sakrivenu iza humora. I sad smo to koristili, kao i u Indeksovom pozorištu, uz dodatak forme i likova iz Nacionalnog parka Srbije. Rezultat je zabavan, ali i gorak, otrežnjujući.
Šta je okosnica priče?
- Proslava rođendana visokotiražnog lista "Dnevne novine i oglas" skraćeno - DNO. I tu su brojne zvanice, krem, ovog jadnog društva, koje voditelj programa jednog po jednog dovodi s proslave i intervjuiše. Dođe tu posle i do vanredne situacije, ali na svu sreću, tada naiđe Spasitelj i sve bude okej na kraju. Ja igram svih šest intervjuisanih likova, što izmišljenih, što baziranih na nekim stvarnim, iz savremenog društveno-političko-estradnog života naše zemlje. Znači, moram stalno da se presvlačim, pa mi to omogućava vanredna konferencija za novinare, koja ide sa ekrana i koju Premijer, moj sedmi lik, kontinuirano drži u Vladi Srbije. Voditelj programa, igra ga Srđan Ivanović, jedan je običan, mali, prosečan novinar. On je pristao da zameni pravog voditelja programa za neki sitan honorar, ne znajući sa kakvim aždajama se hvata u koštac. Sve to se dešava u pozadini proslave jubileja lista DNO. A dok se ja presvlačim, Premijer se obraća novinarima na toj vanrednoj pres konferenciji koja ide sa ekrana.
Talenat bez granica
* Rođen je 1962. godine u Beogradu. Od 1984. bavi se marketingom, scenskim, filmskim, televizijskim radom, pisanjem i muzikom. Glumac i koscenarista Indeksovog radio pozorišta od 1984. do 2003. Od 1985. jedan od osnivača marketinške agencije Tim talenata, koja i danas radi.
* Od 1991. do 1993. učestvovao u osnivanju i promovisanju Radio Pingvina kao prve privatne radio stanice, koja je odmah postala i najslušanija. Tu je, osim reklama, radio i autorsku emisiju, popularni talk-shonj "Kompleksna ličnost".
* Autor je "Nacionalnog parka Srbija" 1 i 2, autorskog CD-a "Truba... i druge priče", kao i kultne televizijske serije "Pozovi M... ili će on tebe". Glumio u mnogim TV i filmskim produkcijama, a bio i koautor u filmu "Tito po drugi put među Srbima", reditelja Želimira Žilnika.
* Od 2011. do 2014. odigrao više od sto predstava seminar-kabarea "One stvari", po tekstu Bernharda Ludviga, a u sopstvenoj adaptaciji. Autorska emisija u saradnji sa Vojom Žanetićem "Lekoviti šou" emitovana je prošle godine na TV B92.
* Živi i radi u Beogradu.
Hoće li premijer Vučić doći na predstavu?
- Ne znam, zavisi da li je kupio kartu. Mi političare niti zovemo na predstave, niti smo to ikad radili. I 90-ih godina je bilo pitanja kako će Milošević, a kasnije Koštunica, pa i Đinđić da reaguju. Radim svoj posao, oni rade svoj. Bili oni tu ili ne, mi se trudimo da u onome što radimo ne posežemo za banalnim, vulgarnim i prostačkim. Ne idemo ni na ono lično i intimno, sem ukoliko se to lično i intimno ne umeša u onaj javni deo ličnosti, pa počne da utiče na sudbinu svih nas. A ovde se to dešavalo, posebno devedesetih. Ipak, kad bih Premijera video na predstavi, pa još kako se grohotom smeje, ne bih prvo pomislio da je došao zato što je poželeo da se zabavi, ili opusti, nego zato što je procenio da bi mu to moglo doneti dodatne političke poene. Time bi svima pokazao da on u stvari jako voli kad ga neko kritikuje, samo što to izgleda niko ne primećuje.