Dobri ljudi me održavaju u životu

Tako baka Stana živi sama na obodu Dragočeva u kome je ostalo još samo nekoliko uglavnom staračkih domaćinstava sa ukupno desetak duša. Ima mačku, psa i šest kokošaka, a kako nije uplaćivala penzijsko osiguranje, nema nikakvih prihoda.

Nikada je nije obišao niko ni iz Centra za socijalni rad u Novom Pazaru. Ceo svoj život proživela je sa majkom Cvetom, zbog koje je ostala na Rogozni i zbog koje, kako kaže, nije stigla da se uda...

Pre dve godine Cveta je preminula, pa Stana sada samuje u oronulom planinskom kućerku, a nekada čoveka ne sretne i po mesec dana. Međutim, od kada se priča o samoći i nevolji ove starice našla na strani Humanitarnog mosta, mnogo toga se promenilo.

Zahvaljujući čitaocima "Vesti", posebno iz Australije, dobila je Stana najpre šporet, pa potom: novi krevet, dušek, televizor, frižider...

Više puta dobijala je i novčane priloge, od čega je jedan deo iskoristila da na lokalnom groblju majci Cveti i sebi za života podigne skromni spomenik.

Leti joj je lakše, jer u selo dođu i bivši žitelji Dragočeva, a sada stanovnici Novog Pazara, koji obrađuju svoja imanja i seku šumu, pa je Stana i drugi onemoćali starci bar imaju sa kim da progovore. 

A, kad se razbole iz grada brže dobiju lekove, hleb, namirnice. Da nije bilo jednog od Staninih rođaka, koji živi u Novom Pazaru, a leti često boravi na Rogozni i ima ladu-nivu, teško da bi i reporteri "Vesti" i ovog puta stigli do nje, kako bi joj uručili prilog anonimnog dobročinitelja.

Pomogavši našoj ekipi da stigne do Dragočeva, tu smo Stani svečano predali deo donacije od 200 evra, od ukupno 2.400 evra, anonimnog čitaoca "Vesti" koji je novac ostavio u našem beogradskom Dopisništvu. Rekao je samo da negde u Evropi redovno čita naš list i da želi da pomogne ljudima u nevolji, što smo preneli i baki Stani.

- Ko god da je, veliki je čovek. Neka ga Bog čuva i neka ga sreća prati na svakom koraku. Meni će ovaj novac značiti mnogo, jer ću, pre nego što zahladni, kupiti brašno, mnogo namirnica za zimu, malo sokova, nešto sredstava za higijenu i najpotrebnije lekove. Hvala Bogu, još sam na nogama, zdravlje je staračko, shodno mojim godinama i za sada podnošljivo. Još nemam nameru da se predam i da padam na postelju - priča u šali baka Stana.

Naglašava da sa prvim zimskim danima za nju i sve usamljene starce na Rogozni dolaze teški i neizvesni dani.

- Otići će svi oni koji su tokom leta boravili ili povremeno dolazili u selo, retko će mi u kuću navraćati i drvoseče. "Razgovaraću" jedino sa televizorom i kad navrati neko od mojih sapatnika iz udaljenog komšiluka. Treba preživeti do proleća. Da nije bilo čitalaca "Vesti", ko zna da li bih i sada bila živa. Prilozima dobrih ljudi iz više zemalja, moj život se poboljšao i iz korena promenio. Kad god ostanem bez dinara u kući pojavi se neko od donatora. Kao da ih sam Bog šalje da mi pomognu. Nadam se da će ih biti i ubuduće - ističe ova hrabra starica i moli nas da prenesemo velike pozdrave svuda širom dijaspore i svakome ko joj je pomogao ili bar pitao za nju.