Nesrećna ljubav mlade vodi u smrt
Samo desetak dana ranije, zbog ljubavnih problema sa 15. sprata zgrade u Kragujevcu skočio je A. S. (21), dok se 15. juna 16-godišnji Nikola S. (16) iz Kisača kod Novog Sada ubio skokom u Dunav sa novosadskog mosta Duga. Kobne večeri Nikola je drugarici, u koju je bio zaljubljen, poruku na Fejsbuku da ide da se ubije, a njegovo telo nađeno je deset dana kasnije na obali Dunava u Zemunu.
Crna statistika*
Koliko ste razmišljali o pokušaju samoubistva
- bez razmišljanja - 44%
- do tri sata - 24%
- do tri dana - 23%
- duže od tri dana - 9%
* istraživanje urađeno sa mladima koji su pokušali samoubistvo i zbog toga su bili hospitalizovani
Prema pisanju medija, V. A. je bila u poseti drugarici koja je imala stan u zgradi sa koje je V. A. u petak skočila, a navodno je, pre samoubistva, napisala oproštajno pismo! Ova tragedija još jedan je dokaz da se mladi u Srbiji sve češće ubijaju.
Raskid kao poraz
Upozoravajući na činjenicu da se u adolescenciji veze lako stvaraju, ali još lakše raskidaju, dr Oliver Vidojević je rekao da mladi raskid doživljavaju kao poraz!
- Osećaj napuštenosti, usamljenosti i očaja karakteristične su pojave kod depresije koje su izražene kod potencijalnih samoubica. Drugi problem je što se kod mladog čoveka sve se dešava odmah, sad i potpuno - dodaje dr Vidojević.
Mr Aleksandar Jugović sa Defektološkog fakulteta u Beogradu, ranije je za medije rekao da motive za samoubistvo mladi najčešće nalaze u neuzvraćenoj ljubavi, porodičnim konfliktima, apstinencijalnoj krizi, kao i zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci ili materijalnih problema. Dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoterapeut za decu i mlade pri Institutu za mentalno zdravlje, sam čin samoubistva objašnjava kao "pokušaj adolescenta da protestuje protiv nečega".
- Kod samoubistva je situacija da se ljubav prema sebi preobrati u mržnju prema sebi! Formiranje duševnog ustrojstva u periodu adolescencije još nije završeno, a nestabilnost i preosetljivost, koja je izražena na polju samoljublja u ovom periodu, mlad svet doživljava kao veliku povredu - objašnjava dr Vidojević.
Ne odustajte od razgovora sa detetom
Psiholozi kažu da adolescent, koji je sklon samoubistvu, treba da se oseti voljenim. Njemu su pomoć, podrška i razumevanje okoline potrebni jer se oseća nemoćno. Problem koji ima ne treba potcenjivati, a njegovo stanje treba uzeti za ozbiljno.
Psiholog Ljubomir Pejaković kaže da uzroke ove sve učestalije pojave u Srbiji treba tražiti u poremećenom sistemu vrednosti kod mladih. On upozorava i na degradiran sistem vrednosti uz koji su današnji petnaestogodišnjaci odrastali.
- Kriza, siromaštvo, bombardovanje i sankcije, sve je to uticalo na njihov sistem vrednosti, terajući ih da oponašaju starije koji su im kao uzor ponudili kulturni milje koji poručuje: normalno je da prečicom dođete do nečega. Zbog toga izgledaju i ponašaju se kao odrasli, ali su oni, ipak, samo deca, pa tako i doživljavaju ljubav - zaključuje Pejaković.
Devojke češće pokušavaju*
- samoubistva mladih između 15-24 godine su na drugom-trećem mestu uzroka smrti u većini zemalja sveta
- devojke triput češće pokušavaju da se ubiju
- mladići triput češće uspevaju u pokušajima samoubistava
- prekomerno uzimanje lekova i sečenje vena su najčešći načini za pokušaje samoubistava
- vatreno oružje i skakanje s visine najčešći načini za ostvareno samoubistvo
- gubici značajnih osoba, ljubavni i problemi u porodici ili sa vršnjacima najčešći su uzroci samoubistava kod adolescenata
* istraživanje Svetske zdravstvene organizacije