Novakova nemoguća misija

Đoković je bio veliki favorit protiv Vavrinke, ali još jednom je poklekao na mentalnom planu kada je to bilo najvažnije. Njegova karijera je impresivna i on još uvek ima veliku šansu da prestigne Samprasa i Nadala (koji imaju po 14 grend slemova), ali čuveni Švajcarac će, nažalost, ostati usamljen na čelu, pri čemu najviše može da zahvali zemljaku Vavrinki koji je "oteo" Novaku dve grend slem titule (svi se sa tugom sećamo i Pariza 2015).

Ono što najviše razlikuje dve briljantne karijere, Federerovu i Đokovićevu, jesu upravo ti porazi u finalima. Rodžer, kada je bio na vrhuncu i kada se činilo da je nepobediv (nešto slično kao Novak u poslednje 2 godine), jednostavno nije dozvoljavao iznenađenja u finalnim borbama za najveće titule. 

Redom su padali igrači kao što su Rodik, Hjuit, Agasi (nimalo slabiji od današnjeg Vavrinke, naprotiv), a jedine poraze Švajcarac je doživljavao od tada najvećeg rivala Nadala. Novak ima mnogo slabiji skor u finalima (uz 12 pobeda, ima čak 9 poraza), a posebno je šokantna brojka od čak 5 poraza u finalima US Opena, na podlozi koja mu najviše odgovara i to od 4 različita igrača (pored Federera i Vavrinke, gubio je i od Marija i Nadala).

Novakovi uspesi su impresivni, teško ih je sve i nabrojati, ali ostaje žal, naravno, prvenstveno kod njega, pa onda i kod nas vernih navijača, što nije nalazio snage u sebi i pobeđivao u tim mečevima koje je "morao" da dobije.

Naravno, to što dostizanje Federera i njegovih 17 grend slem titula najverovatnije ostaje nemoguća misija za Novaka, ne znači da do kraja njegove fascinantne karijere ne treba da uživamo u mnoštvu velikih pobeda koje mu predstoje. Uostalom, zar nije čudesna mogućnost da Srbija jednog dana ima drugog najboljeg igrača u istoriji sporta koji nikad nije bio razvijen u našoj zemlji.