Gradi kuće od blata
Sa projektom "kuća od blata" izborila je plasman u međunarodno finale u Kopenhagenu u Danskoj, na kome su učestvovali kreativci iz više od 50 zemalja sa oko 4.000 biznis planova, a inače je među 20 ljudi na svetu koji su dobili specijalizaciju zemljane gradnje u Francuskoj, a i zvanična je Cosmpoliten devojka sa najboljom idejom za usavršavanje.
- Zemlja je večan materijal. Može i da se reciklira. Bitno je da se prvo napravi dobar temelj, a iznad dobar krov. Cena podizanja takve kuće košta koliko i od ustaljenih materijala, ali kasnije se ostvare uštede na grejanju i hlađenju. Zemljane kuće idealno održavaju temperaturu - ističe mlada žena-arhitekta, uz napomenu da je zemlja termički regulator koji upija višak vlage iz prostorija i održava savršen ambijent za život.
Korišćenje zemlje uz moderan način gradnje je hit u svetu, a kod nas je po zakonu zabranjeno graditi kuće tim materijalom.
Krov od trske
- Ove godine prošla su nam dva projekta. Jedan je podržao Ženski fond Rekonstrukcija, a drugi je praktično nastavak prošlogodišnjeg koji podržava Ministarstvo građevine. Zahvaljujući projektu koji je podržao Ženski fond, polaznice su savladale osnove trščarstva, a rezultat je bilo postavljanje krova od trske na kući u Mošorinu - kaže Dragana.
- Nabijače su gotovo nestale iz ravnice, a reč je o kućama koje su idealne za život u svim godišnjim dobima. U Vojvodini, gradnja kuća od blata je prekinuta pedesetih godina prošlog veka - nastavlja priču Dragana, koja je posle završenih studija tri godine provela u Africi, u Ruandi, gde je radila na projektima moderne arhitekture.
Zemljanu arhitekturu proučavala je još u Burundiju, Kongu, Keniji i Tanzaniji, a često drži i radionice o ovom zanemarenom načinu gradnje, pa je kako sama ističe baš nedavno bila u Baču, Rogljevu, Albaniji i Hrvatskoj.
I ove godine deo leta provela je u Mošorinu, u staroj zemljanoj kući koju je kupila novcem od jedne nagrade osvojene na arhitektonskom konkursu.
- Ideja je da se ovakve kuće sasvim uklapaju u 21. vek i da je zemlja odličan materijal i da su naši preci, praveći kuće od zemlje, poštovali standarde energetske efikasnosti jer su ovakvi objekti štedeli energiju i čuvali životnu sredinu.
Zemljana, ili kuća od blata u 21. veku, dakle ne ona starinska, nego potpuno prilagođena uslovima života danas je apsolutni hit i mnogo je mladih, zainteresovanih, koji žele da stare, već postojeće takve kuće samo adaptiraju, ali ne znaju baš kako, pa otuda i naše radionice na ovu temu - naglašava Dragana Kojičić, uz napomenu da napuštenih zemljanih kuća ima svuda po Vojvodini...