U vrtlogu nesreće više od decenije

- Iako imam dve presude kojima se Republika Srbija obavezuje da mi isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 2002. do 2012. Posle 14 godina, suđenje još traje. Sledeće ročište je zakazano tek za novembar ove godine. Za sve to vreme, nisam dobio ni dinar. Povremena pomoć koju primam od ljudi dobre volje, ni izbliza ne može da pokrije troškove lečenja i svakodnevnih najosnovnijih potreba. Živim sa ocem Ljubišom (61) u kućići pravljenoj od blata još pre Drugog svetskog rata. Oštećena je u zemljotresu 2010. i od tada nije potpuno sanirana. Da nesreća nikad ne ide sama opet sam se u to uverio na teži način, jer mi se nedavno usred napada epilepsije dogodilo da budem blizu šporeta, zbog čega sam zadobio teške opekotine ruku... - ispričao je našim novinarima ukratko svoje muke Darko Stanojević.

Kako mu je, samo on zna. Ne žali Darko što je branio otadžbinu. Ne traži ništa što nije zavredeo, već samo ljudskost i život dostojan čoveka, a uskraćen je i za to. Ipak, nije izgubio veru i nadu u bolju budućnost i pored svih svojih muka.

Za vojnički poziv odlučio se, jer je u tome video način da služi svojoj državi i narodu. Nije mogao ni da zamisli da će se nekad sa tom istom državom sporiti više od decenije samo da bi dobio ono što mu pripada i što je zaradio služeći u njenoj uniformi. Ipak, kaže da ne očajava, veruje da će jednom biti bolje, da će konačna presuda biti pravedna i nada se da će mu Bog dati snage da izdrži sva iskušenja.

- Kada čovek boluje od epilepsije, nikad ne zna kada će sledeći napad i od stoga najviše strahuje. Loše vreme, takođe, utiče na to da budu i učestaliji. Tada se ceo organizam iscrpi, a o mogućim nesrećama i posledicama pada da i ne govorim. Najviše na svetu bih voleo kada bih sam mogao da obezbedim sebi sigurniji krov nad glavom, napravim kupatilo, kupim lekove, osnovne namirnice, ali bolest mi ne dozvoljava, a od države nikakve pomoći. Ukoliko je neko od vaših plemenitih čitalaca u mogućnosti da mi pomogne na bilo koji način, biću mu večito zahvalan - poručio je Darko, svestan da njegova budućnost odavno nije u njegovim rukama.
Njegova sreća, po svemu sudeći, zavisi isključivo od ljudi dobrog srca.