Lažni sveci na freskama
Javnost je ovakav potez visokog funkcionera naprednjaka, kome su stranačke kolege dodelile i titulu "viteza od čarapanije prvog reda", dočekala na nož, tim pre što ga je ista ta javnost u martu prošle godine prozivala zbog pada helikoptera u kojem je kod Beograda poginulo sedam ljudi, među kojima i jedna beba. Osim toga, Gašić je smenjen s mesta ministra nakon što je javno uvredio novinarku rekavši da "voli novinarke koje lako kleknu".
Ovakav korak nekada prvog čoveka odbrane zemlje filozof Nikola Tanasić vidi kao megalomanstvo i primitivizam!
- U najkraćem, loše je da se neko pretvori u ruglo za podsmeh, jer nijedan ktitor ne sme da dozvoli da postane predmet sprdnje. Na toj fresci su groteskno pobrkani stilovi oslikavanja i u kanonski freskopis se uvukao nekakav pseudorealizam, a rezultat je tragikomičan. Ova naduvana slika ne samo da odaje nekoga ko sebi daje previše značaja zbog materijalnog bogatstva, već je istovremeno dubinski antihrišćanska. Takve freske predstavljaju iskrivljenu sliku u ogledalu i simptom moralne beznadežnosti i bede koja baca loše svetlo na SPC i samog političara - ocenio je Tanasić za "Vesti".
Palma izuzetak
Jedan od ktitora koji je javno odbio da mu lik bude na fresci je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma. On je na osveštenju crkve Svetog Jovana Krstitelja u rodnom Končarevu rekao da je privrednik i političar i da mu nije mesto među svecima. Neki od biznismena ne misle tako, pa Radoslava Milenkovića u Majuru na fresci za ruku drži Sveti Roman i vodi ka Hristu, a u crkvi u selu Kotraža čačanski biznismen Milenko Kostić je sa ženom i četvoro dece prikazan u društvu Svetog Nikole, u čamcu kojim plove spaseni.
Fali samo oreol
Analitičar Dragan Popović je ocenio da je ovom freskom Gašić hteo da pokaže građanima rodnog Kruševca da je važan i veliki.
- Gašić je, ni manje ni više, nego sa Svetim Jovanom. Ta vrsta promocije na pravoslavnim svetinjama je najprostije palanačko političko ponašanje - komentariše Popović.
Ne osporavajući ovo i druga ktitorstva, Popović je tražio da Gašić objasni građanima kojim to novcem gradi crkve i kupuje medije širom Srbije.
- Očito je vrlo bogat čovek koji ima i previše, pa se mora ispitati i njegovo i poreklo imovine drugih savremenih neimara - ukazuje ovaj borac za ljudska prava, dodajući da bi javno mnjenje moralo da insistira na odgovoru kojim parama je građena crkva.
Bivši prvi čovek odbrane zemlje nije jedini ovekovečeni političar naprednjačkog jata koji je osvanuo na zidu pravoslavne svetinje. Pre njega se na freskama našao funkcioner SNS-a Miodrag Nikolić u crkvi u Rakitovu kod Jagodine, čiju je izgradnju finansirao. Nikolić, oslikan kako Svetom Luki daruje hram, pravdao se da je freska urađena na predlog tadašnjeg vladike šumadijskog Save, koji je crkvu i osveštao.
Ovekovečili neznanje
Nikola Tanasić objašnjava da ktitorstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, ali mu, kako kaže, danas pribegavaju i neki političari i biznismeni koji izgleda ne znaju šta ono zaista predstavlja.
- Najverovatnije zbog nedovoljnog znanja i obrazovanja, rukovode se Nemanjićima koji su podizali srpske baštine i darivali zemlju i odricali se ogromnog bogatstva u korist crkve, istovremeno stvarajući remek-dela svetske kulturne baštine. Danas neki precenjuju svoj doprinos zemlji i crkvi, a polazeći od visokog mišljenja o sebi ktitorstvu pristupaju kao pijačnom cenkanju, misleći da kupuju ugled i istorijski značaj odvajajući malo u odnosu na stečeni veliki kapital - tumači Tanasić.
Dragomir Acović, heraldičar i član Krunskog saveta, ukazuje da ktitor, prema crkvenim načelima, ima pravo da bude deo oslikanih zidova, ali ktitor ne sme da nosi oreol sveca.
- U priči oko Gašića zanimljivo je da su on i brat na fresci oslikani sa ogrtačima na leđima. To je vrlo dosetljivo rešenje, jer je pitanje kako bi oni izgledali u društvu sa Svetim Jovanom Krstiteljem u odelima ili sakou i farmerkama - primećuje Acović u izjavi za "Vesti".
Među finansijerima crkvenih zdanja je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On dovršava malu božju kuću u rodnoj Bajčetini kod Kragujevca, koja će, kako se priča, biti ekskluzivna sa ikonostasom od oniksa!
Dok je opozicija bila uporna u pitanju kako neko sa platom od 1.050 evra može biti ktitor tako skupog projekta, kakav je izgradnja crkve, profesor novosadskog Univerziteta Duško Radosavljević postavlja pitanje zašto šef države nije novac dao za bolnicu, vrtić, zgradu sa stanovima za podstanare ili starački dom.
U Pokretu Dveri podsećaju da je i Nikolićeva supruga Dragica posegla za srednjovekovnom tradicijom kraljeva iz dinastije Nemanjića, jer je njeno ime iskovano na polijeleju u manastiru Voljavča. Dveri ističu i da Gašić i njegov brat Boban na fresci izazivaju uznemirenje i protest građana i svih pravoslavnih vernika u Srbiji.
I Milo na ikoni?
U nekadašnjoj bratskoj Crnoj Gori se, kako su objavili tamošnji mediji, na fresci u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici nalazi Milo Đukanović. SPC, međutim, ne potvrđuje, ali i ne demantuje ovu informaciju, a protojerej-stavrofor Velibor Džomić pozvao je sve koji to žele da dođu i sami se uvere da li se na ktitorskoj fresci, na kojoj mitropolit Amfilohije predaje hram Isusu Hristu, nalazi i lik crnogorskog premijera. Oni koji su fresku videli kažu da lik sa freske neodoljivo podseća na Đukanovića.
Velja šampion
- Da su u pitanju pravi hrišćani i dobrotvori, ne bi dozvolili da im se lik nađe na fresci sa Svetim Jovanom Krstiteljem - kažu u Pokretu Dveri i naglašavaju da će se, ukoliko SPC nastavi da ohrabruje ovakve poteze vlastodržaca i članova njihovih porodica, izgubiti smisao, značaj i vrednost ktitorstva i srednjovekovnih oznaka nastalih u drugačijim društvenopolitičkim odnosima i opšteobavezujućim moralnim okvirima, kojima danas nema ni traga.
Dveri dodaju da nisu protiv da neko pomaže crkvu, ali i da na freskama ne bi trebalo da budu političari i da bi trebalo utvrditi čijim novcem pomažu izgradnju, a patrijarha i Sveti Sinod mole da se sa ovakvom praksom prestane.
Šampion među finansijerima izgradnje crkava je bivši ministar za vanredne situacije Velimir Ilić, koji je, kako sam kaže, u svakom većem selu kod Čačka sagradio crkvu, čak osam. Uz to, mnoge crkve je obnovio, a priznaje da hobi nema, ali i da celog života gradi. Kao najneobičniji može sloviti i korak bivšeg naprednjaka Borislava Pelevića koji je uzeo kredit od 30.000 evra i u selu Sekulić podno Tare ne samo zidao crkvu, već i pored nje sebi obezbedio grobno mesto i podigao veliki spomenik sa ugraviranom gotovo celom biografijom.