Izbeglice proterati u krizne države
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman predlaže da se oni pošalju u neke od kriznih zemalja.
- Deportacije takođe treba omogućiti i u krizne oblasti, kao što je sever Avganistana, gde se već godinama Bundesver angažuje za mir i slobodu - rekao je Herman za "Bild". Istovremeno se ovaj političar založio za proširivanje graničnih kontrola i zahtevao "konsekventne i efektivne personalne kontrole na nemačkim granicama".
S obzirom na činjenicu da oko 80 odsto izbeglica uhvaćenih od strane savezne policije - nema pasoše, Herman je zahtevao da se formiraju tranzitni centri na granici. "Neko čiji identitet nije dovoljno razjašnjen, ne sme da se šetka Nemačkom. Onaj ko doputuje bez papira i ne može da dokaže svoj identitet, mora da se zadrži na granici i odatle deportuje."
Sumnjičavi Jeger
Hermanov kolega iz Severne Rajne - Vestfalije Ralf Jeger je izrazio svoju skepsu u pogledu na ove planove. "Grčka nije u stanju da sprovede azilantsku proceduru u tolikom broju, kao ni da humano zbrine izbeglice", tvrdi Jeger.
Po njemu je gornja granica azilanata u potpunosti u skladu sa EU pravom, pa je ponovio zahtev svoje partije da se zakonski limitira "prihvat od maksimalno 200.000 izbeglica godišnje". On ujedno smatra da angažman Bundesvera u Nemačkoj ("kako bi se građani što je moguće bolje zaštitili od terorističkih napada") ne sme više da bude tabu tema.
Prošlog vikenda je savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer najavio da će izbeglice poslati nazad u Grčku, čime je izazvao brojne negativne reakcije u Atini. On je rekao kako je u Evropi dosta toga preduzeto da bi se poboljšala situacija u Grčkoj.
"To mora da vodi ka tome da shodno Dablinskom sporazumu izbeglice mogu da se vrate u Grčku."
Dablinski sistem u EU predviđa da se azilantski postupak sprovodi tamo gde je izbeglica prvo kročio na evropsko tlo. Po tom pravilu bi svako mogao da bude vraćen iz neke od evropskih zemalja u prvu zemlju na izbegličkoj ruti. Od 2011. godine, međutim, Nemačka ne vraća izbeglice u Grčku, jer su s obzirom na stanje u grčkom azilantskom sistemu, evropski sudovi pre toga presudili da nijedan izbeglica ne treba da se izruči zemlji u kojoj mu preti nehumani tretman.