Zaboravljene legende: Kako je Sveti Sava "krstio" uzavrelo mleko

Imali su neki seljaci mnogo oraha, pa kad su ga obrali, oni su orahe pokušavali vilama da prenesu na tavan. Tako su se dugo mučili, a da nisu mogli da napune tavan. Prolazio tuda Sveti Sava i nasjejao se što vilama guraju orahe na tavan.

Seljaci su ga pitali: "Pa kako ćemo drugačije da ih kačimo? Svetac im je onda rekao da uzmu džakove, da ga napune orasima, i onda da ih kače na tavan. Seljaci su tako napravili. Nešto kasnije, opet je prošao Sveti Sava, ali prerušen, i pitao: "Ko vas je tako naučio da tako radite"? Oni su kazali da je prošao neki božji čovek i kazao im da tako rade. On ih je blagoslovio i otišao. 

Putovao jednog petka Sveti Sava. Idući tako, umoran, navrati se jednu kuću, te zamoli malo vode. Domaćica će mu na to odgovori da malo pričeka: "Pečem lebac danas, pa pričekaj malo, sad će lepinja biti gotova"! I ubrzo ona izvadi vruću lepinju i dade Svetom Savi, koji se malo okrepi. Kad se u drugom selu od hoda umorio, uđe u neku kuću, te zamoli vode. Domaćica je baš toga dana prala rublje, te zagrabi tikvom one prljave sapunice i dade Svetom Savi. Ovaj popi ništa ne govoreći, ali je svaku onu ženu prokleo, koje god u petak pere rublje, a blagoslovio onu koja mesi i peče hleb.

Hodao Sveti Sava po svetu, pa gde ga zatekne mrak, tu svrati i konači, pa sutra dan Bog i put. Tako jedno veče dođe u jednu seosku kuću i zateče staricu gde uzavre mleko. Sveti Savo je zapita: "Da li voliš više ono što navri, ili što namuzeš? Ona odgovori: "Bogme volim što namuzem". A Sveti Sava prekrsti i reče: "Tako neka i bude"! Zato se mleko, kad uzavri, vraća opet na staru meru; a da je rekla da voli što navri, bilo bi ga koliko god se digne u sudu.