Rusi imaju "zrak smrti", NATO čuvaj leđa!
Taj projekt je pokrenut još u sovjetsko vreme i pod nazivom A-60 je bio preuređen avion bio IL-76. U Moskvi kažu da će njihov avionski laserski kompleks "rešavati zadatke vazdušno-kosmičke obrane Rusije". Osim toga, eksperti ističu da će ruski laseri takođe uspešno gušiti optička i elektronska sredstva obaveštavanja potencijalnog neprijatelja.
Krajem šezdesetih godina SSSR je u naučno-proizvodnom odeljenju "Almaz" počeo da radi na laserima koji bi bili postavljeni u avionu. Tadašnji vrhunski sovjetski fizičari Aleksandar Prohorov, Mihail Milionščikov i tvorac prvih sovjetskih raketnih PVO kompleksa Aleksandar Raspletin dogovorili su se da u "Almazu" počnu intenzivno da rade na vojnim laserima koje bi koristila avijacija.
Za naučnog rukovodioca je bio izabran Boris Bunkin, koji je formirao svoj tim od mladih specijalista. U avgustu 1973 bio je formiran specijalni konstruktorski biro za razradu laserskih kompleksa. Kroz par godina bili su isprobani nadzemni laserski kompleksi koji je trebalo da toplotnim udarom obaraju vazdušne ciljeve.
Sovjetski "avaksi"
Osim "Almaza" u te poslove se uključio Avijacioni naučno-tehnički kompleks u Taganrogu koji se bio specijalizovao za avione-amfibije, kao i avione A-50 koje su na Zapadu zvali sovjetskim "avaksima" jer su imali isti zadatak.
Spomenuta dva naučna centra napravila su avijacioni laserski kompleks A-60 na osnovi IL-76.Ispitivanja su bila na jednom od aerodroma u Podmoskovlju a u aprilu 1984 laser na avionu A-60 uspešno je pogodio vazdušni cilj. Velika grupa ljudi koja je radila na tom projektu dobila je državne nagrade.
Da nije došlo do raspada SSSR-a, što je dovelo do haosa u ekonomiji, aviolaseri bi počeli da se proizvode. Ali, besparica u Rusiji zaustavila je mnoge projekte pa je "Almaz", morao da zaustavi radove na pravljenju lasera u vojne svrhe.Saznanja ipak nisu propala jer je "Gasprom", naručio od "Almaza" da se napravi laser sa kojim se mogao gasiti požar na bušotinama gasa.
Kad bude usavršeno lasersko oružje ono će imati više prednosti. Pre svega zbog brzog napada na protivnika, a eksperti kažu da će jedno gađanje biti znatno jeftinije od klasičnog. Neće biti potrebe za velikim arsenalima municije. A to što će biti na avionskoj platformi pomoći će mu da gađa bez obzira na vremenske prilike na zemlji.
Vojni laser - "zrak smrti"
Tek početkom ovog veka, kad se popravilo finansiranje armije, ponovo se razmišljalo o vojnom laseru, a 28. avgusta 2009. je napravljen eksperiment u kosmosu. Bez obzira na dobar rezultat, nije se žurilo zbog nedostatka novca. Tek 2012. Ministarstvo odbrane naručilo je da se obnove projekti pravljenja bojevog lasera koji bi mogao da gađa avione, satelitete i balističke rakete.
U Moskvi ističu da laseri na kojima rade Rusi i Amerikanci nisu analogni. Konstruktori su imali različite tehničke zadatke. Budžeti su ima takođe bitno različiti. Amerikanci prave moćni hemijski laser u sklopu projekta sistema protivraketne odbrane. Od početka 70-ih time su se bavili "Boing" koji je pravio avijacionu platformu, zatim "Nortrop Gruman", koji je konstruisao sistem za gađanje dok je "Lokid Martin" konstruisao uređaje za navođenje gađanja.
Oni su sproveli ispitivanje 1985. pod nazivom "Zrak smrti". Laser je bio montiran na "Boingu-747-400F". Nije dostignut željeni efekt pa je projekt bio zatvoren 2012.
