Drže li Turci Evropu u šaci?
Norveški diplomata i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prvi je visoki funkcioner vojnog saveza koji je stigao u Tursku posle neuspelog puča 15. jula i posle razgovara sa turskim predsednikom ocenio da je vojni puč bio "napad na demokratiju".
- Bilo kakav napad na demokratiju, u bilo kojoj od naših zemalja, napad je na samu osnovu naše Alijanse - izjavio je Stoltenberg pohvalivši turski narod za hrabrost, koju je pokazao u slamanju pokušaja puča.
On pozdravio je napore Turske protiv Islamske države, navodeći da Ankara ima pravo da se brani, jer je bilo mnogo terorističkih napada koji su došli sa sirijske strane.
Očekuje se da će do kraja nedelje u Tursku doputovati i predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han.
Migrantska diplomatija
Pročitajte još:
* Angela Merkel direktno sa Putinom: Od tebe zavisi prekid vatre u Siriji
* "Rekao sam Putinu i Obami da se zabrane letovi na severu Sirije"
Diplomatska ofanziva Turske počela je još na samitu G20 u Kini. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je o migrantskoj krizi iza zatvorenih vrata razgovao na zajedničkom sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsednikom Fransoa Olandom i italijanskim premijerim Mateom Rencijem.
Tokom odvojenih susreta sa predsednicima SAD i Rusije Barakom Obamom i Vladimirom Putinom govorio o potrebi stvaranja “zone bezbednosti” u pograničnom delu Sirije u kojoj bi beskućnici našli privremeno utote. Ta ideja nije novijeg datuma, ali je izgleda ponovo naišla na “hladan” prijem, jer to podrazumeva i zabranu letova ratnih aviona.
Erdogan je izjavio da mu je Obama, prilikom susreta na samitu G20, predložio zajedničku akciju protiv pripadnika Islamske države kako bi ih potisnuli iz sirijskog uporišta Rake.
U međuvremenu, turske vlasti dozvolile su nemačkim zvaničnicima da posete svoje vojnike stacionirane u vojnoj bazi Indžirlik. Do sada je na snazi bila zabrana posete nekon što je Nemačka proglasila genocidom pokolj nad Jermenima 1915.
"Plan b"
Brisel, koji pažljivo prati situaciju i posebno je zabrinut zbog krize u Turskoj, pogotovo posle pokušaja puča u uvođenja vanrednog stanja, ističe da ukoliko propadne važeći dogovor sa Ankarom imaju “Plan b”, čiji detalji još nisu poznati javnosti.
Svi su u iščekivanju i nadaju se da će se ipak u predstojećim kontaktima pronaći zajednički jezik u sprovođenju dogovora koji je pred kolapsom. Analitičari veruju da su dve strane “osuđenje” na saradnju pošto su svesne da same ne mogu da izađu na kraj sa tim problemom najtežim posle Drugog svetskog rata.
Turska se obavezala da će na svojoj teritoriji da zaustavi talas ileganih migranata, dok će zemlje EU primiti određenio broj koji ima pravo na azil. Zauzvrat, Ankara bi trebalo da dobije šest milijardi evra kako bi izašla na kraj sa tri miliona izbeglica. Brisel je obećao viznu liberalizaciju za turske državljane kao i ubrzanje pristupnih pregovora za ulazak u EU.
Readmisija ili kolaps?
Turska je do sada dobrim delom ukrotila talas izbeglica, ali je nezadovoljna ponašanjem Brisela, koji se, kako se tvrdi ne pridržava dogovora.
EU je do sada uplatila samo 183 miliona evra, izostala je vizna liberalizacija, iako je po dogovoru trebalo da stupi na snagu u junu, pošto turska Vlada nije ispunila sve preduslove.
Erdogan smatra da EU nema iskren odnos prema Turskoj i traži ispunjavanje turskih zahteva, u suprotnom preti da readmisija migranata neće biti moguća i da će otvoriti granice prema Grčkoj i Bugarskoj.
Evropska unija tvrdi da se pridržava dogovora, a u međuvremenu i saopštava da će izbeglicama u Turskoj podeliti debitne kartice kako bi im omogućila da pokriju svoje osnovne potrebe. Brisel će, u saradnji za turskim vlastima i Ujedinjenim nacijama, sledećeg meseca pokrenuti program za podelu debitnih kartica, za koje će novac obezbediti Unija, a koje će dobiti oko milion, od ukupno tri miliona izbeglica u Turskoj, koji su većinom iz Sirije.
Novac je namenjen direktno migrantima ili zajednicama koje brinu o njima u Turskoj, a ne vladi, precizirali su u Briselu.