Neizlečiva bolest stiže u Srbiju!
Komšije Rumuni trenutno muku muče s tom bolešću, jer imaju najveći broj obolelih u celoj Evropskoj uniji, piše "Gardijan”. Njihovi reporteri posetili su pre tri dana obolele u Rumuniji i zabeležili njihove sudbine. Pošto je rumunska granica na samo 14 kilometara od, na primer, Vršca, pretnja po Srbiju je realna, kaže prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog.
Ona je za list "Alo!” dodala da je u pitanju smrtonosna bolest koja ubija isto kao kada nisu postojali lekovi za takozvanu običnu tuberkulozu.
Otkud rezistentna tuberkuloza?
Dr Tatjana Radosavljević navodi da je tip tuberkuloze otporne na sve poznate lekove prvi put viđen posle raspada Sovjetskog saveza, i to kada su se otvorili njihovi zatvori.
- Nastala je u zatvorima i mentalnim institucijama. U pitanju su bile osobe koje su započele lečenje od tuberkuloze i nikada ga nisu završile, a boravile su u kolektivu. One su bili nosioci bacila tuberkuloze, otpornog na sve lekove, i mogle su da ga prenesu na zdravu populaciju - objasnila je ona.
- Posebno zbog toga što se radi o takozvanoj kapljičnoj infekciji, odnosno, bacil sa zaražene osobe na zdravu može da se prenese tokom razgovora. Tuberkuloza, pa i ovaj tip koji se još naziva ekstremno rezistentna plućna tuberkuloza, na koju ne deluje nijedan poznati lek na svetu.
Simptomi:
- umor
- malaksalost
- gubitak na težini
- znojenje
- kašalj
- iskašljavanje
- krvavi ispljuvak
To je takva bolest da može da prođe i nekoliko meseci, a da inficirana osoba ne zna da u sebi nosi bacil, nema nikakve simptome i normalno živi i meša se sa drugim ljudima. Takođe, ne razlikuju se simptomi koji se javljaju kod obične tuberkuloze i one koja je sada u Rumuniji. To su umor, malaksalost, gubitak na težini, znojenje, kašalj, iskašljavanje, a u ispljuvku može da bude i krvi - objašnjava dr Radosavljević i dodaje da se dijagnoza uspostavlja snimanjem pluća, direktnim pregledom ispljuvka i takozvanim zasejavanjem kulture.
- Šest nedelja treba da prođe dok se ne izoluje bacil tuberkuloze. Potom još dva meseca da se takozvanim testom rezistencije utvrdi koji lekovi deluju na bolest ili je u pitanju ekstremno rezistentan tip. Tako da tek posle četiri, pet meseci može da se utvrdi tačna dijagnoza. U Srbiji se sve to rutinski radi, ali vreme testiranja ne može da se skrati.
Tokom tog perioda, ako je osoba zaražena, ona onda ima visoku koncentraciju bacila tuberkuloze u sebi i mogućnost da ga prenosi na zdrave ljude. Ne bi valjalo da se baš takva pojavi u Srbiji - navodi naša sagovornica i dodaje da je kod nas pre migrantske krize bilo manje od 20 obolelih od obične tuberkuloze na 100.000 stanovnika, dok se sada ne zna da li se to promenilo.
Vakcina jedina zaštita
Bez obzira na to što tuberkuloze ima iako je vakcinacija BSG vakcinom obavezna u Srbiji, dr Tatjana Radosavljević kaže da ne postoji druga zaštita osim te.
- Pošto se radi o istom soju bacila kod obične i ove ekstremno rezistentne tuberkuloze, vakcina bi trebalo da nas štiti. Ne preporučuje se kontakt sa zaraženima, a dobar imunitet takođe može da nas čuva - navela je ona.
- Za lečenje rumunskih pacijenata, ali i svih ostalih sa tim tipom tuberkuloze, koriste se jaki, eksperimentalni lekovi, koji imaju teška neželjena dejstva, a ti ljudi bi trebalo da su smešteni po azilima, kao što je to zakonom rešeno u Bugarskoj. U pitanju je smrtonosna bolest, a tip na koji ne deluju lekovi ubija isto onoliko kao kada nisu postojali lekovi za običnu tuberkulozu. To je veliki je problem u celom svetu - završila je ona.
