Hvala je mala reč...

Naših devetoro đaka, a sa njima i njihovi roditelji, a i mi njihovi profesori osetili smo ruku prijateljstva koja će nam pomoći da idemo dalje i isplivamo iz ovog mora iskušenja koje je navalilo na naš narod na KiM. Već smo u našim apelima podelili sa vama naše probleme oko opstanka škole i našeg naroda u Velikoj Hoči i Orahovcu koji se kreću od ograničene slobode kretanja, strepnje za svoje i živote svojih bližnjih, nemaštine i bitisanja nedostojnog čoveka. 

Mi smo prihvatili zakletvu i obavezu da budemo na našem tlu, krvlju natopljenom, a vaša podrška će nam puno značiti, naročito našim đacima jer će se svaki put u školskoj klupi, gde osim njih sedi samo još jedan ili dva vršanjaka, setiti vas donatora i znaće da negde daleko živi neko ko misli i saoseća sa njima, i ko je dao deo sebe i svoga mukotrpnog rada za njihovu sreću i bolji život...

I na kraju neka svaka reč u ovom pismu zahvalnosti bude i blagoslov iz Metohije i sa Kosova za humane ljude širom Vaseljene, a posebno onima koji su se prihvatili stipendiranja naših gimnazijalaca. Srdačno vas pozdravljam i zahvaljujem se u ime učenika, roditelja i profesora iz Orahovca i Velike Hoče - profesorka srpskog jezika u Gimnaziji Orahovac, Olivera Radić".