A da nas danas zadesi solarna oluja iz 1859. godine...
Godine 1859. velika solarna oluja zapalila je papire u telegrafskim kancelarijama i omogućila prenos podataka na velike udaljenosti putem uređaja koji uopšte nisu bili priključeni na baterije.
Sličan događaj bi danas ugrozio globalne telekomunikacije, promenio putanju satelita i čak usmrtio astronaute u svemiru.
Pročitajte još:
* VIDEO: Evo šta se dešava kada se "sudare" kometa i Sunce
Instrumenti širom sveta beleže Sunčeve aktivnosti svake sekunde, a ukoliko bi došlo do solarne oluje, ljudi bi imali između nekoliko minuta i 24 sata da se pripreme za dolazak nabijenih čestica.
U septembru 1859, engleski astronom Ričard Karington je u svojoj opservatoriji beležio Sunčeve pjge kada je primetio neobično dešavanje.
- Dva mala snopa intenzivne svetlosti odjednom su se prelomila kroz teleskop. U početku sam mislio da se radi o sunčevom zraku koji se prelomio kroz staklo, ali on je zapravo dolazio direktno iz pravca Sunca - napisao je u "Opisu jednog događaja na Suncu".
Sutradan su novine pisale o nebu koje je širom sveta poprimilo crvenu, zelenu i ljubičastu boju, o aurorama toliko blještavim da je tokom noći bilo moguće čitati novine kao da je dan, piše Business Insider.
U tadašnje predtehnološko vreme, ljudi su solarnu oluju doživeli kao ništa više nego neobičnu svetlosnu pojavu na nebu. Danas bi solarna oluja bila velika pretnja vazdušnom, brodskom i kopnenom saobraćaju kojima se upravlja satelitskim putem.
Oluja kakva se dogodila 1859. godine, danas bi prekinula telefonske komunikacije i GPS lokatore. Avioni bi bili prinuđeni na sletanje, a jedna ovakva prirodna pojava u prvoj godini bi čovečanstvo koštala između jedne i tri milijarde dolara. Bilo bi potrebno četiri do 10 godina da se potpuno oporavimo.