Godišnji odmor nekad i sad (4): Francuzi znaju šta je uživanje
Srbija je jedna od zemalja čiji je zakonski minimum prilično visok, a stručna sprema i godine radnog staža taj broj dana mogu i udvostručiti.
Francuzi su ipak šampioni kada je reč o plaćenom lenčarenju. Minimum od pet nedelja godišnjeg odmora svrstava ih u vrh liste onih koji odmaraju. Među one koji vole da odmaraju spadaju i Španci sa 35 dana odmora po zakonu, kao i Šveđani i Italijani.
Najveće vrednice u svetu su Japanci, koje čak Vlada tera na dvonedeljni odmor. Oni prosečno rade oko 70 sati nedeljno, a u najvećem broju slučajeva i kada odlaze na odmor to čine nerado.
Amerikanci u proseku odmaraju 14 dana godišnje, što nije uređeno zakonom, već politikom pojedinačnih firmi.
A kako svoj godišnji odmor provode, zavisi od finansijske moći građana. Najviše putuju građani bogatih skandinavskih zemalja, poput Norveške ili Švedske. Takođe, Britanci, Nemci i Danci najveći deo godišnjih odmora provode putujući širom sveta.
Sa druge strane, turizam je nepoznanica za najveći broj građana u Indiji, Pakistanu ili Iraku. Platežna moć Indijaca je veoma niska, a godišnji odmor za jeftinu radnu snagu i ne postoji.
Slovenci najviše putuju
Kada je reč o Balkanu, Slovenci najviše vole da putuju. Oni se najčešće opredeljuju za hrvatsku obalu, kao i brojna odmarališta u okviru svoje zemlje. Slovenci, u odnosu na ostatak regiona, mnogo više putuju i obilaze svetske metropole.
Čak 85 odsto Slovenaca tokom 2015. godine išlo je na more. BiH se nalazi na dnu lestvice. Bosanci uglavnom odmore provode kod kuće, ili se opredeljuju za crnogorska i hrvatska letovališta.
Hrvati se po procentu stanovnika koji godišnji odmor provode van grada ne razlikuju mnogo od Srbije, mada na letovanje odlazi veći broj ljudi tokom leta. Crnogorci uz građane BiH najmanje putuju tokom godišnjih odmora, uprkos standardu koji je veći u odnosu na Srbiju.