Sponzoruša upravnika zatvora

Ponekad muka natera žene da postanu sponzoruše

Upravo je to tema romana "Ulična zebra", Milice Blagojević-Janković.

Muške neseserdžije

"Moj poznanik ima 23 godine, a izgleda kao da ima 18. Lep je, zgodan, negovan, obučen od glave do pete u najskuplje komade odeće najpoznatijih kreatora. Zabavlja se sa tridesetak godina starijim biznismenom koji ga izdržava i daje mu ogroman džeparac. Biznismen je oženjen i ima dvoje dece. Mom poznaniku to ne smeta, a ovom drugom još manje. Za suprugu ne znam.

Ima i onih koje zovemo neseserdžije. Zabavljaju se sa pevačicama i troše njihove pare. Prate ih po nastupima, izigravaju menadžere, a u stvari samo nose kofere i neseser, pa odatle i nadimak", kaže Simonida Milojković.

"Glavna junakinja Nina postaje sponzoruša sasvim neočekivano, neplanirano, iz nužde i nemanja drugog izbora. Suštinski, ona nije sponzoruša, a ipak je to postala. Ona je i proizvod i žrtva jednog društva. Za svoju sitost, Nina plaća previsoku cenu.

Drugi ekstremni primer iz knjige je priča iz 19. veka, o udovici Kristini koju je glad navela na put kojim se danas češće ide, da postane sponzoruša. Prema legendi, Kristina je zbog toga živa sahranjena, a mesto gde počiva je obeleženo crno-belim prugama, kao mesto za gaženje, što je asocijacija na današnji pešački prelaz. Otuda naslov "Ulična zebra", kaže Milica.

Prema njenom mišljenju, sponzoruše su postojale i ranije kao udavače, udovice, gladne i siromašne žene i devojke. Još od davnina ovo je jedna od tehnika preživljavanja slabijeg pola. U vreme naših baka sponzoruše su bile sasvim legalne i priznate u društvu kao udavače čiji su brakovi bili ugovarani unapred.

"Roditelji su ćerkama birali dobrostojećeg mladoženju, a bogatstvo se onda merilo hektarima obradive zemlje, kućom, okućnicom, brojem ovaca, konja i krava muzara. Što je devojka bila lepša, mladoženja je morao imati više njiva i zlatnika. Tada još nije bila rođena reč sponzoruša, ali je njih svakako bilo", smatra Milica.

Ljubav ili koristoljublje

Pitanje koje se samo nameće jeste da li se podrazumeva da je devojka sponzoruša samo ukoliko se zabavlja sa starijim bogatim muškarcem. Sagovornice "Vesti" slažu se da bi takav zaključak bio potpuno neosnovan.

Simonida Milojković kaže da kod određivanja da li je neko sponzoruša ili ne, nije bitno koliko novca ima njen partner već iz kojih razloga je sa njim. Dakle, da li je reč o ljubavi ili koristoljublju. I bogat muškarac se može voleti. On je često veoma interesantan, jer ne bi umeo da napravi pare da nije inteligentan. Ako ih je zaradio na pošten način, naravno.

Danas, kaže ona, ni zatvori nisu pošteđeni ovog fenomena.

"Znam za primer da je čovek ležao u zatvoru, a njegova žena dala sve od sebe da postane sponzoruša šefu zatvora. To je, kaže, radila da bi njen suprug imao povlastice, slobodne dane i zatvorski komfor.

Simonida Milojković, autorka "Grabljivice", kaže da je došla na ideju da napiše ovu knjigu kada je upoznala jednu sponzorušu i čula njenu neverovatnu priču.

"To je potpuno istinita, ogoljena i surova ispovest, bez trunke ulepšavanja i ublažavanja. Sa svojom junakinjom Violetom intenzivno sam bila u kontaktu dva meseca svaki dan. Druge sponzoruše sam upoznavala slučajno, po klubovima, kafićima, kod frizera... I danas ih upoznajem. U Srbiji ima toliko sponzoruša da je to postalo epidemija. Nemaština menja kriterijume, prioritete i sistem vrednosti, tako da devojke sve više i češće pristaju da budu sa nekim muškarcem ne iz ljubavi već zbog materijalne koristi", kaže Simonida.

Ona podseća i na kategoriju muškaraca sponzoruša. Dele se u dve kategorije: oni koji se zabavljaju sa starijim bogatim ženama i oni koji se zabavljaju sa starijim bogatim muškarcima.