Prvi pad potrošnje energenata posle 17 godina

Tražnja energetskih sirovina najviše je smanjena u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za pet odsto i bivšeg ŠSR-a. Potrošnje nafte, gasa i nuklearne elektronergije je opala, tražnja uglja je ostala bez promena, dok je porasla popularnost jedino hidroenergetike i obnovljivih energetskih izvora.

Svetska potrošnja nafte je lane opala za 1,2 miliona barela dnevno ili 1,7 odsto, što je najveći pad od 1982. godine. Zemlje OECD su smanjile potrpošnju nafte četvrtu godinu za redom, za 4,8 odsto. Izvan OECD tražnja nafte je porasla u Kini, Indiji i Bliskom istoku.

Čeka se novi sporazum Krajem prošle godine na klimatskom samitu u Kopenhagenu zbog nesuglasica razvijenih i zemalja u razvoju nije potpisan sporazum o ograničenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji bi zamenio Protokol iz Kjota iz 2007. godine. Kako se očekuje u decembru ove godine u meksičkom gradu Kankunu će se održati redovna konferencija Ujedinjenih nacija o klimi, na kojoj bi mogao da se usvoji novi dokument.

Potrošnja gasa je opala za 2,1 odsto, s tim što je u Rusiji zabeležen pad od 6,1 , a u zemljamam OECD za 3,1 procenat. U isto vreme Iran je povećao potrošnju gasa za 25,9 procenata, više nego bilo koja druga zemlja u svetu. Cene svih energetskih sirovina i struje su u prošloj godini smanjene, ukazuju analitičari BP. Maksimalni pad cena zabeležen je na tržištima gasa i uglja u severnoj Americi i zapadnoj Evropi.

Prosečna cena nafte "brent" je u 2009. godini opala za maksimalnih od 1986. godine 37 procenata, na 61,67 dolara za barel, a i ostale marke su u istoj meri izgubile na ceni.

Svetska proizvodnja nafte se u 2009. godini "srozala" niže od potrošnje, za 2,6 odsto (što je maksimalni pad od 1982. godine). Eksploataciju nafte smanjile su članice OPEK za 7,3 odsto u nastojanjima da podrže cene nafte. U isto vreme porasla je porizvodnja nafte u Rusiji, SAD, Brazilu, Kazahstanu i Azerbejdžanu.

Zahvaljujući povećanju eksploatacije nafte za 1,5 odsto u poređenju sa 2008. godinom Rusija je izbila na prvo mesto sa udelom od 12,9 odsto u svetskoj proizvodnji. Prethodni lider, Saudijska Arabija je smanjila eksploataciju za preko10 odsto, a udeo na 12 procenata. Najbrži rast proizvodnje su lane ostvarile SAD, koje su zavaljujući nalazištu u Meksičkom zalivu uvećale proizvodnju za sedam odsto.