Zaboravljene legende: Kako je nastao prozor

I Sveti Sava ode dalje. Sad neki seljaci stanu razmišljati: "Kad nam svetitelj reče da će biti nerodica, nećemo ništa ni sejati. A i zašto bi sejali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde videti, a ono semena nek nam se bar u nevolji nađe". A drugi će opet: "Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasijati kao i dosad, pa šta Bog da." I zaista, te godine pade veliki grad i satra mnoge useve.

Onima koji su bili zasejali "kao i dotle", grad jeste satro veliki deo, ali ovde malo, onde malo, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, što nisu ništa zasejali, zateklo se nešto stare hrane, al ne doteklo, te tako ostaše bez igđe ičega. U tom naiđe Sveti Sava, pa kad saznade šta su ovi uradili, reći će im: "Ama braćo, ako sam vam kazao da će biti grada, nisam vam kazao da ne radite. Radi, pa ćeš imati!"

Neka žena namestila bila razboj u kući da tka. Kuća je bila mračna i niska, te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je stavila kraj razboja tri velika draga kamena. Dođe Sveti Sava, pa je upita: "Šta to činiš?" "Eto, tkam pod ova tri kamena", odgovori mu ona. "A šta bi ti meni dala, da ti ja nabavim lepšu svetlost od ta tri kamena", upita je Sveti Sava. "Dala bih ti, vala, ova sva tri kamena i još punu mernicu suvih zlatnika koje mi je deda u nasleđe ostavio", odgovori mu žena.

Sveti Sava onda provali poveću rupu na spoljašnjem zidu, naspram razboja, i svetlost namah uđe u kuću, i osvetli je celu. "Pa to sam i sama mogla učiniti, ali će sad tu da ulazi vetar, zima, kokoške i mačke", kaže žena. "A ti zato ovde razapni, između četiri zašiljena drveta, jagnjeću kožu, bez vune, ili parče platna", reče joj Sveti Sava. Žena mu zahvali na velikoj dobroti i odmah mu da obećani poklon. On ga razdeli među siromahe na koje je prvo u putu naišao, jer je znao, da ko god sirotinji deli, taj Bogu uzajmljuje.