S novim cipelicama u školu
Nažalost, brojni štićenici Humanitarnog mosta, nisu u takvim statistikama, ne zato što ljudi nisu brojke, već što nema rubrika dovoljno velikih gde bi sve njihove nevolje stale. Oni su, takozvane socijalno ugrožene porodice, familije koje žive od danas do sutra, bez mnogo nade da će se neko od njih zaposliti.
Takvima poput Zarića iz Trnjaka u Bijeljini, Papa iz Mužlje, braće Stanković iz Banjaluke i Tomovića iz Novog Pazara, svi dani su gotovo isti, u stalnom grču da se oslone na svoje noge. Upravo za takve ljude pored kojih mnogi prolaze, ne videći ih, stigla je donacija od 600 australijskih dolara koju je poslala verna grupa naših čitalaca, na čelu sa Rajkom Tarlać iz Sidneja. Svi prilozi su uručeni pre Velike Gospojine, a evo šta smo zabeležili u domovima ovih nevoljnika:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Moja Marija će za koji dan prvi put sesti u školsku klupu, a u školu će otići u novim cipelama i sa novim rancem, zahvaljujući prilogu od 150 dolara iz Australije. To će za nas biti poseban dan, dan za radost. Ne poznajemo dobrotvore, ali poručite humanim zemljacima, koji nas nisu otpisali, da mogu biti ponosni na našu devojčicu, ona uprkos bolesti ima u sebi snage da okrene novi list - kazao nam je 46-godišnji bolesni Radomir koji živi sa bolesnom 35-godišnjom suprugom Draganom, ćerkom i sedmogodišnjim sinom Radenkom, jedinim zdravim, u ovoj izuzetno siromašnoj familiji. I dalje se bore za koricu hleba, za kutiju lekova, za bilo kakav posao... I žive od 90 evra!
Dva meseca nakon prethodne donacije, Rajka Tarlać sa prijateljima, obradovala je i Novopazarca Vukomira Tomovića i njegove od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Predraga (40) i Ivana (30) kojima je takođe pripalo 150 dolara.
Vukomira smo zatekli samog kući, Predrag je već duže vreme na rehabilitaciji u Specijalnoj bolnici Novopazarska Banja, a Ivan je bio u dnevnom boravku posebne Ustanove za brigu o nepokretnima i osobama zaostalim u razvoju. Vide se samo uveče kada Vukomir svojom ladom, starom 30 godina, ode po sinove i dovede ih kući da zajedno prespavaju... Ujutru ih ponovo vodi u Banju, odnosno u Ustanovu za dnevni boravak.
Trostruka muka
U Karanovcu, selu nadomak Banjaluke, gde žive naši štićenici 54-godišnji Zoran i 47-godišnji Zlatko Stanković, braća koja godinama boluju od teškog i progresivnog oblika mišićne distrofije, gotovo da nema ništa novo. Sem što sada u jednoj sobici leže - tri bolesnika jer im je i otac doživeo moždani udar. Majka i sestra, preuzele su brigu o njima. Zlatku koji je pre šest meseci, pokušavajući da hoda, slomio kuk, nije sanirana povreda. S obzirom na srčane probleme, lekari su odlučili da ga ne operišu, pa je ostao prikovan za krevet. Ipak, uredno se javlja na telefon: "Veliko hvala na daru od 150 dolara, znamo da uvek stiže od prijatelja iz Sidneja. Pozvaćemo majstore i pokušati da kupatilo prilagodimo našim potrebama, kako bismo mogli da ulazimo u njega sa kolicima. Uprkos bolesti i lošoj prognozi, mi se još ne damo", poručio je Zlatko Stanković.
"Posle smrti supruge Zorke, sam brinem o Predragu i Ivanu, što nije nimalo lako, jer nemamo nikakvih prihoda, pa moram ponešto da radim i zaradim za ishranu, struju, obuku i lekove... Upravo ovaj period dok je Predrag u banji, a Ivan u "boravištu" iskoristiću da u Pasijem Potoku na Rogozni, odakle smo, uz pomoć čitalaca 'Vesti' i drugih dobrih ljudi, pre deset godina došli u Novi Pazar, spremim drva za zimu - ističe Vukomir i naglašava da, kad god mu javimo da je prispela neka donacija, 'zna da je od Rajke'.
"Ova dobra žena, koju moji sinovi nazivaju drugom majkom, bukvalno nas izdržava, više puta godišnje šalje nam novac da bar malo ublažimo muku koja nas je snašla. Njene donacije uvek nam stižu u pravom trenutku, pred velike praznike ili kada u kući nemamo ni dinara. Ovaj dar potrošićemo za nabavku zimske garderobe Predragu i Ivanu, platićemo dug za struju...", priča Vukomir i mnogo se zahvaljuje.
Priložnici iz Sidneja
Grupa humanih ljudi iz Sidneja oglašava se više puta godišnje, obavezno uoči velikih hrišćanskih praznika. Ovoga puta ispod priloga od 600 dolara potpisuju se Rajka Tarlać sa prijateljima Ljiljanom Travicom, Dejanom Borićem i anonimnim sveštenikom SPC . "Ovaj dar namenjujemo štićenicima Humanitarnog mosta s kojima smo, kroz njihove višegodišnje muke, postali bliski. Ne želimo da ih zaboravimo, oni će uvek biti s nama, a mi uz njih", istakla je velika dobrotvorka Rajka Tarlać.
Prilog od 150 dolara, kojeg je reporter "Vesti" uručio i Janošu Papu, glavi sedmočlane siromašne porodice iz prigradskog naselja Mužlja kod Zrenjanina, doneo je tračak osmeha na tmurna lica ljudi kojima je jad svakodnevni nezvani gost.
Teško bolesna supruga Zvezdana, koja se dugi niz godina bori sa multiplom sklerozom, 95-godišnja baka Eržebet, Janoševa majka, i troje od ukupno četvoro dece, koji su teško mentalno zaostali, obradovali su se novcu, baš kao i sam Janoš, koji je prvo iskazao zahvalnost.
- Voleli bismo da gospođu Rajku, čije je srce veliko, baš kao što je i ova naša ravnica, upoznamo i ugostimo u našem skromnom domu. Iz dubine duše joj iskreno hvala, puno nam je ulepšala život, prepun bola i tuge. Nije nam dovoljno bede i bolesti, a sada nam je posle obilnih kiša pao i plafon u kuhinji trošne kućice. Deo dobijenog novca upotrebiću za nabavku materijala, kako bi bar sanirao deo štete. Verujte nam, željni smo svega, naročito deca koja se mnogo toga odriču da bismo majku Zvezdanu ponovo poslali u bolnicu, jer ona se kod kuće silno muči - kaže Janoš Pap i obećava da će nekim sitnicama iznenaditi i obradovati tri sina i ćerku Julijanu.