Nepoznati detalji iz Titovog života koji će iznenaditi i najvernije pionire

Ogromno skladište Titovih rekvizita na Brionima, sa više od hiljadu predmeta iz svakodnevne upotrebe - svedoče o jedinstvenom razdoblju o životu balkanske političke klase koji se, sasvim sigurno, više nikad neće ponoviti, piše Ekspress.hr.

Sve su to bili birani primerci - od odeće pa do alkoholnih pića, sve je bilo najbolje na svetu ili jedinstveno...

U jednom od skladišta na Brionima vreme kao da je stalo. U njemu se nalazi više od hiljadu ličnih Titovih predmeta, pažljivo spremljenih i sačuvanih te uredno popisanih.

"Express" je prošle godine prvi ušao u to istorijsko skladište koje vrvi stvarima sa pričom. Tu su Titove naočare - koje je osamdesetih znala cela Jugoslavija - njegovi alati, cela radionica, četka za brijanje, četka za kupanje, njegove lule...

Sve je spremljeno u kutije. Čoveku odmah upada u oči "Dior" kolonjska voda, kao i celi set za brijanje Dior, te parfem marke "Iv Sen Loran", što pokazuje da je Broz voleo samo kvalitet. Dobro su očuvani i brojni Titovi “panamski” šeširi koje je voleo stalno da menja.

Nezabeleženi dendizam za balkanske političare

Josip Broz tako se ponašao od mladosti. Ali čini se da je i u fazama pre nego što je postao državnik imao dosta stila. Ako malo bolje pogledamo, u istoriji politike na ovim prostorima takav dendizam nije zabeležen nikad, ni pre ni posle.

Josip Broz Tito ni na jednoj od nekoliko stotina hiljada fotografija nema neurednu frizuru niti je, uopšteno šljampav. O tome se jako vodilo računa.

Upitno je ima li mu para i na estradi - Goran Bregović i Zdravko Čolić bili su mu nalik, ali oni su se, s belim odelima, činili više kao estradne kopije kralja estrade Broza nego kao autentični stvaraoci modnog stila. Samo je Ivo Sanader, u Hrvatskoj, imao smisla za takav životni stil, niko drugi, piše list.

Prvo odelo ukradeno

Prvo lepo odelo mladi Josip Broz kupio je od štednje još kao bravarski šegrt. Koštalo je celu njegovu mesečnu platu. Ostavio ga je u sobi i otišao u bravarsku radionicu da se pozdravi s drugovima.

Kad se vratio u sobu, odela nije bilo. Bilo je ukradeno. Bio je neopisivo razočaran. Kupio je neko polovno i takav se vratio u Zagorje.

Tito je bio idealan primerak američkog čoveka koji sam rađa sopstvenu veličinu. Početkom prošlog veka Tito radi u fabrici automobila Benz u Majnhajmu, u Nemačkoj. U Beču, tačnije u bečkom Novom Mestu, radi u fabrici automobila "Daimler" kao probni vozač Mercedesa.

Tamo je naučio nemački i češki jezik. Na svečanom prijemu u Hamburgu, koje mu je gradonačelnik priredio kao šefu države šest decenija kasnije, domaćin mu je postavio zanimljivo pitanje: “Vi ste danas najveći komunista na svetu. Šta bi se sa vama dogodilo da ste iz Nemačke, 20-ih godina, zaista uspeli da odete u Ameriku?”.

"Bio bih najveći kapitalista", rekao je Broz zapanjivši prisutne.

Bio je mačevalac

Pre Drugog svetskog rata gutao je knjige iz diplomatije i čitao Klauzevica. “Prošli sam rat proveo kao kaplar, sledeći sam odlučio da budem zapovednik”, rekao je jednom biografu. Još od mladosti silnu je pažnju poklanjao zdravlju i kondiciji.

Najviše je voleo mačevanje, bio je pravi majstor. Nema sumnje da ga je tom sportu privukla elegancija i otmenost, aristokratski profil koji sa radničkom klasom nema puno veze.

- Postao sam najmlađi narednik vodnik u puku. Pobeđivao sam na takmičenjima u mačevanju, a bio sam i dobar skijaš... - reći će kasnije.

Nakon što je 1938. preveo “Historiju SKPb, kratki kurs”, pri čemu je umalo bio optužen za trockizam (to je značilo streljanje), od honorara je kupio zlatni prsten sa brilijantom koji nije skidao do kraja života.

Dve ptice su mu pevale: "Marjane, Marjane..."

Među Titovim ličnim stvarima u kutijama su spremljene čak i njegove kupaće gaće, raznih nijansi i modela, kape, štapovi za hodanje - on ih je koristio nekoliko decenija pre nego što su ušle u modu - tabakera s poslednjom cigarom, a sačuvan je i dar koji je dobio, cigare s njegovim likom te one s likom Čerčila, Kenedija, Nehrua, Nasera...

Miko Tripalo, važan hrvatski političar šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koga je Tito video kao svog naslednika, posećivao je Broza na Brionima. Devedesetih se vraća u politiku, pa je imao prilike da obiđe i Tuđmana, a poznanicima je pričao kao bi se zakleo da je jednom prilikom na Brionima video Tuđmana u Titovoj košulji u kojoj je, dve dekade ranije, Tito razgovarao s njim.

Dobro su očuvane i umetnine, dar umetnika Božidara Jakca koji je Tita portretirao još u Jajcu 1943. godine. Među istorijskom ostavštinom čuvaju se i Titovi češljevi za kosu od slonove kosti, njegov novčanik i razni ključevi, trofejni list koji pokazuje da je bio lovac te brojni darovi iz celog sveta koji u skladištu imaju svoje mesto.

"Tito je boravio na Brionima šest meseci u godini te je obožavao Bripne i Vangu. Sačuvali smo njegovu fotolaboratoriju i radionicu metala jer je kao bravar voleo i to da radi, a svi ti predmeti 90-ih su godina, uglavnom s Vange i Bele vile, prebačeni u to skladište. Čuvamo i veliki izbor fotografija koje je lično slikao, pa su među njima i one koje je slikao iz aviona, poput Zagreba, Pule i Briona u to vreme. Strastveno je voleo životinje, pa su sačuvane i brojne fotografije njega sa životinjama iz zoološkog vrta koji je nekad bio na Brionima. Imao je i dve ptice, Mara i Toro, koje bi, čim bi se Tito našao u blizini, počele da pevaju: Marjane, Marjane...", priča Nikola Brščić, koordinator rezidencijalnih objekata na Brionima.

Među starim stvarima nalaze se i ploče za gramofon, a po popisu ploča Tito je voleo slušati "Eru s onog sveta" Jakova Gotovca i Mozarta. Domaćica Bele vile, Branka Radetić, iz jedne od kutija izvukla je i njegovu omiljenu šoljicu za kafu koje je “ovekovečena” na jednoj od fotografija, i to Tita s pudlicom.

Tito je pio kafu bez kofeina, ali samo nasamo

Od osoblja koje je već odavno u penziji saznajemo da je Tito voleo da pije kafu bez kofeina, ali kad bi mu došli gosti, pio bi “pravu”. Obožavao je i filmove, a pre službenog prikazivanja filmova u pulskoj Areni imao je “ekskluzivu” gledanja tih filmova dan ranije u Beloj vili.

"Na Brionima smo britanskoj kraljici Elizabeti II pripremili bosanski specijalitet, sarmice u vinovoj lozi s jagnjetinom. Elizabet Tejlor je volela bifteke, a Ričard Barton meso na žaru i Džek Denijel", rekao je Oseli, kome je Tito bio doživotni uzor.

"On je uvek bio optimističan. Ispričaću ću vam anegdotu oko jutarnje kafe. Dogovoreno je bilo da će Tito dočekati Novu godinu na Brdu. Doneli su korpe mandarina sa Briona koje su bile namenjene da se podele u škole i vrtiće. Ja ujutro taman počeo da pijem kafu i dođe ađutant Drago Mikelić. Kaže mi da me predsednik zove u apartman. ‘Pa kakav predsednik, moram popiti kafu, tek je šest ujutro.’ I ode on i to mu i kaže. Vrati se opet i kaže da me predsednik stvarno treba. Odem ja gore, a Tito drži ruke iza leđa i šeta po sobi gore-dole. Pita me: ‘Je l’ bila dobra kafa?’ Opravdao sam se i rekao da uvek ujutro pijem kafu i da nisam verovao da me ozbiljno traži. Onda me odvede na terasu i kaže: ‘Vidi koliko tu ima mandarina. Uzmi jednu za sebe i Metku, a jedna je za osoblje rezidencije. Ako ne uzmemo sad neku korpu, Jovanka će sve podeliti...’.

Prijatelji iz Uljanika darovali su mu brod

Među čuvanim stvarima nalaze se i darovi, poput velike makete broda koji je Tito dobio na poklon iz brodogradilišta Uljanik, te makete voza, dar Fabrike vozila iz Sarajeva.

Tito je tokom predsedničke karijere putovao u 169 državničkih poseta u 73 zemlje i uvek se vraćao sa darovima koji su uglavnom ostavljani u skladištu, a retke među njima je lično koristio.

Većina predmeta iz brionske zbirke spada u tu vrstu jer su Brioni de fakto bili Titov dom. Na Brionima su sačuvani i brojni Jovankini lični predmeti poput mrežice za kosu, a Tito je, osim brojnih umetnina, na dar najviše dobijao - lule.

Na Brionima kažu da bi najbolje bilo kad bi se ti lilčni predmeti izložili u muzeju, i to baš na tom ostrvu, tako da ih i javnost može da ih vidi. Joža Oseli, Titov “batler”, pričao je svojevremeno o Titovim i Jovankinim danima na Brionima.

Tito je u jednom intervju rekao: "Da nisam postao ovo što jesam, sigurno bih bio glumac"

Tito je bio strastveni pušač, što dokazuju i fotografije na kojima je uvek sa cigaretom u ruci. Brionska zbirka izaziva veliku pažnju javnosti, ali ima nešto još čudnije, što niko nije do kraja objasnio. Kako to da jedan čovek, ma koliko važan političar bio, tri i po dekade nakon svoje smrti izaziva takvu pažnju?

O njemu se svake godine objavi desetak knjiga - sve odreda “planu” - priredi se barem po jedna velika izložba, naši politički lideri povremeno o njemu vode velike diskusije.

Kako je moguće da mrtav političar izaziva toliko kontroverzi? Zašto? Čemu? Odgovor na to pitanje predstavlja jednu vrstu političkog krimića i za njim bismo - paradoksalno - tek trebalo da počnemo da tragamo.