NATO bombardovanje završeno pre 11 godina

 

Tome je, dan ranije, prethodilo potpisivanje Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji između Vojske Jugoslavije i predstavnika UN, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova.

Istoga dana, stalni savet NATO-a na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske i međunarodnih snaga bezbednosti.

Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta", što je ubrzo i učinjeno, a zatim je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244.

Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
 

Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.

Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije posle donošenja rezolucije UN, a prvi pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju pokrajine 12. juna 1999. godine.

Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 01.30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.

Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.

Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka, a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.

U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.

NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.

Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
 

U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 osoba, a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, stradalo je mnogo civilnih žrtava, koje nisu imale nikakve veze sa vojnim i policijskim snagama - u bombardovanju mosta u Varvarinu, voza u Grdeličkoj klisuri, zgradi RTS-a...

Teško su oštećeni brojni infrastrukturni objekti - mostovi, putevi, ali i fabrike, škole, zdravstvene ustanove, spomenici kulture.