Srbija u klasi "visokog rizika"
Srednje jaka nijansa roze - tako je Srbija ofarbana na karti rizika koju je izdalo udruženje "Razvoj pomaže" koje okuplja sedam velikih humanitarnih organizacija. Radi se o riziku od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od igre prirode: tako je verovatnoća zemljotresa daleko veća u Italiji, a poplava u Holandiji nego na Balkanu.
Ali autori ovogodišnjeg izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice: kakva je infrastruktura? Da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu? Kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe? Kako se pomaže pogođenima?
Loša infrastruktura
Prirodni uslovi nisu naklonjeni Srbiji gde postoji relativno visok rizik od zemljotresa i poplava. Međutim, što se tiče onoga što čovek može uraditi kako bi predupredio posledice, Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima postoji "potreba" za delovanjem. Tu je u sredini, u društvu recimo Alžira, Jermenije, Salvadora i Gvatemale.
Saobraćajna infrastruktura Srbije - sigurni putevi, železnica, aerodromi, luke - ocenjena je sa 20 odsto (najbolje je, među ugroženim zemljama, ocenjena Australija sa 54, a najgore Kirgistan sa 11,2 odsto). Izgrađenost i kvalitet električne mreže je u Srbiji ocenjen sa 80,1 odsto (najgori Čad 9,3 odsto, najbolja Holandija 97 odsto).
Takođe, Srbija je u tekstu izveštaja izdvojena kao zemlja koja je zbog loše pripremljenosti prebačena u kategoriju veće ugroženosti - iz klase "srednjeg" u klasu "visokog rizika", i to zbog smanjenih kapaciteta za borbu sa katastrofama.
Pripremljenost za prirodne nepogode je odlučujuća. Autori to ilustruju primerom da razorni zemljotres u Italiji jeste tragedija, ali neće prerasti u humanitarnu katastrofu.
Zato Matijas Garšagen, jedan od autora izveštaja, kaže da bi međunarodna zajednica razvojnom pomoći trebalo da pomogne zemljama u razvoju poboljšanjem i izgradnjom infrastrukture - pre nego što se katastrofa desi.