Manastir Hilandar (9): Kralj Milutin utvrdio svetinju
On je živeo u Svetoj Gori Atoskoj pre 1263. godine. Tada je hilandarski iguman bio Joanikije, koji će 1272. takođe postati srpski arhiepiskop. Joanikija na položaju igumana nasledio je Jevstatije, koji je iz Hilandara otišao najpre na katedru zetske eparhije, a potom je i on postavljen za arhiepiskopa, 1279. godine.
Najznačajnija je bila delatnost srpskog kralja Milutina. Vladar koji je uzdigao srpsku zemlju na viši stepen društvene, ekonomske i političke moći, koji je prvi ozbiljno zakoračio na vizantijsko tle u Makedoniji da se širom otvori društvenom i kulturnom uticaju Istočnog rimskog carstva i pravoslavlja, uzdigao je i ugled i uticaj Hilandara.
Vladarske povelje
U doba kada su hilandarski monasi dolazili na čelo srpske crkve, Hilandar stiče sve veći ugled i proširuje svoje vlastelinstvo. O tome svedoče povelje vizantijskih careva Jovana Duke Vataca i Mihaila Osmog Paleologa, kao i srpskih kraljeva Vladislava, Uroša Prvog i Dragutina.
Poslednju deceniju 13. veka Hilandar je dočekao osnažen brojem i ugledom svojih monaha, ali zato, u isti mah, ugrožen trajnim pretnjama piratskih napada i lokalnom anarhijom. Milutin je zato nastojao ne samo da ulepša Hilandar, gradeći mu nov saborni hram na temeljima starog 1293, nego i da ga što bolje utvrdi obnavljanjem postojećih i gradnjom novih utvrđenja i pirgova.
To su Hrusija na pristaništu i tzv. Milutinov pirg na ulazu iz Savinog polja u tesnac Hilandarske rečice. Oba pirga podignuta su 1302, i dobila su profesionalnu vojnu posadu iz Prizrena. Njihova vrednost pokazala se već 1307, kada su pobunjeni španski najamnici napadali Hilandar. Tada je hilandarski iguman Danilo preuzeo zapovedništvo nad odbranom i pri tom ispoljio izvanrednu smelost i vojničku darovitost.