Iver umesto para

"Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati, samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje."

Roditelji su učinili što im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao dobar, radan, pošten i pobožan čovek.

To se posle čulo nadaleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi, te da ih blagoslovi i da im da sreću. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Sveti Toma je bio drvodelja. Išao je u pečalbu i zaradio pun džak para. Na putu ga sreo Sveti Sava, pa ga upitao: - Šta to nosiš, Tomo? - Iver nosim, gospodine - odgovori Sveti Toma.  - Deljao sam u jednom selu, pa sad nosim decu da ogrejem.

- Kad ti je to iver - onda i od sada i doveka neka ti bude samo iver i ništa drugo - rekne Sveti Sava, a Tomin novac se odmah pretvori u iver. Od toga doba ne mogu zanatlije da sačuvaju pare, jer ih je prokleo Sveti Sava.

Putovao Sveti Sava po Hercegovini i u putu naiđe na kiridžije koje su se vraćale iz Dubrovnika. Kako su kiridžije bile bez novaca, to odluče da se jedan između njih napravi mrtav, a ostali da zamole Svetog Savu da ga opeva i da im uz to podaruje i malo novaca za sahranu. Učine tako, čim je svetitelj došao među njih. Sveti Sava ga opeva, da im nešto novaca i produži put. Kad je svetac malo izmakao, kiridžije počnu buditi umrtvljenog druga:

- Ustani! Digni se! Evo ostavi nam svetitelj novaca, imaćemo i da jedemo i da pijemo.

Ali se onaj na sve te pozive ne odaziva, niti mrda. Kad su ga drugovi posle bolje pregledali, imali su šta i videti: njihov drug bio je zaista mrtav.

- A da velim ja vama - reći će jedan - da vi sa svecem ne terate šalu. Svetac se ne da prevariti; on sve zna i vidi.