Živi od penzijice, rektor ga ne poznaje
Zahvaljujući njegovim radovima objavljenim u svetskim stručnim časopisima, Beogradski univerzitet se prema poslednjoj Šangajskoj listi našao među 300 najboljih svetskih univerziteta.
Do pre nekoliko godina ministar prosvete bio bi presrećan da smo ušli i među prvih 500!
A kako taj skromni čovek razmišlja? Da li ističe svoj intelekt i zasluge za poziciju srpske nauke? Da li razapinje lažne doktorante, a ko bi imao više prava od njega koji se prošle godine našao na listi "Najuticajnijih naučnih umova na svetu". Čak na 70. mestu među matematičarima?
Bez sukoba nema opstanka
Od kraljice među naukama profesor traži odgovor zašto je čovečanstvo ovakvo agresivno.
- Matematička pravilnost pokazuje, nažalost, da nema opstanka čovečanstva bez stalnih konflikata. Konflikt je jedan od osnovnih postulata opstanka. Nažalost, većina tih konflikata kroz istoriju je bila krvava, ali tako mora da bude. Ne može čovečanstvo da se popravi, jer bi onda propalo. Samo manjina pojedinaca može da bude bolja.
Odmahuje rukom i konstatuje da ljudi svuda prepisuju.
"To nije ništa, ti ljudi koji to rade, oni nisu istraživači - kao što je rekao Matija Bećković - nekima je potrebna akademija, a neko je potreban Akademiji".
Za skok na Šangajskoj listi BU ne prepisuje sebi, već kaže da je to priznanje svim njegovim kolegama, ali i đacima. Naročito ističe entuzijaste koji rade u nekom malom mestu, "možda kod Lebana u nekoj školi koja nema mokri čvor, gde su im predavali profesori entuzijasti".
"Nikad nisam rekao studentu da ne razume, ja mogu da mu kažem da ne zna, ako mu kažem da ne razume ja sam kulturno nesavršen... Stepen razumevanja je teško meriti", razmišlja profesor.
Pitaju ga ovih dana da li je nešto dobio, misleći, naravno na novac. A on odgovara da ima svoju penzijicu, a da ga rektor Univerziteta i ne poznaje.
- Vučko mi skinuo 10 odsto, platim komunalije, dam nešto unukama, i to je to - priča bez osude, sa pozitivnošću čoveka koji zna koliko je svet nesavršen.
Zato mu služi matematika kojom se i u penziji svakodnevno, u svom skromnom stanu u suterenu jedne beogradske zgrade, posvećuje satima.