Balkanske izbeglice "bolesne" za povratak
Međutim, ne protiču sve deportacije bez problema, pa je u istom periodu bilo i 637 onih koje su prekinute u poslednjem trenutku. U 332 slučaja je razlog bio da su migranti pružili otpor proterivanju, u 160 je povratak propao zbog odbijanja posade aviona ili kompanija da prevezu izbeglice, 108 deportacija nije sprovedeno zbog "iznenadnih bolesti", a u 37 slučajeva su zemlje porekla odbile da prihvate svoje državljane.
Najveći otpor su pružale osobe iz Eritreje (34), Gambije (33), Somalije (23), Iraka (22) i Kameruna (19). Što se tiče naprasnih bolesti, u 18 slučajeva se radilo o licima sa Kosova, 14 iz Srbije i 8 iz Albanije.
Država zakazala
Prema jednom izveštaju saveznog i pokrajinskih ministarstava unutrašnjih poslova, u julu je bilo više od 33.000 migranata u tzv. duldung statusu iz razloga što im nedostaju papiri. Nabavka novih dokumenata neretko se odugovlači zbog "drskog odbijanja da se daju tačni podaci o osobi i poreklu", navodi se u izveštaju. "Špigel" je još tada postavio pitanje da li je pravna država ovde kompletno zakazala?!
Kad se radi o kompanijama koje odbijaju da prevezu migrante, na prvom mestu je Lufthanza (46), zatim Er Berlin (23) i Džermanvings (20).
Da li su ove deportacije kasnije realizovane, u izveštaju Ministarstva se ne navodi.
Ukupno gledano, u ovoj godini je vraćeno znatno više izbeglica nego ranije: U prvom polugođu je iz Nemačke avionom otputovalo 13.111 migranata, kopnom i morem 633, dakle ukupno oko 14.000, dok je u celoj prošloj godini bilo ukupno 21.000 deportacija.
Sredinom jula su se nemačke službe žalile na masovne probleme sa povratkom odbijenih azilanata, o čemu je pisao "Špigel". Najčešći razlog za otkazivanje deportacija je nedostatak ličnih dokumenata, koji su izbeglice po mišljenju eksperata u mnogim slučajevima koristile ciljano kao strategiju za ostanak.
