Azbest ubija decenijama
Azbest se od 1960. masovno koristio u građevinarstvu jer je bio povoljan i skoro neuništiv. Ima ga još gotovo svuda, u krovovima, zidovima, prozorskim okvirima, pa čak i u radijatorima. Više od 3.000 različitih proizvoda je napravljeno od ovog vlaknastog materijala sve dok 1993. godine nije usledila zabrana njegovog korišćenja u Nemačkoj.
Kobna vlakna
Opasnost po zdravlje ne predstavlja 500 vlakana azbesta po kvadratnom metru. Međutim, kad vlasnici opasnih građevina reše da nešto saniraju u zgradi, oslobađaju se milioni otrovnih vlakana, koja postaju kobna kad se udišu.
Međutim, posledice su ostale pre svega po zdravlje stanara koji žive i rade u starim zgradama. I dalje postoji više miliona tona azbesta u fabrikama, zgradama i službenim prostorijama. Svake godine u Nemačkoj umire nekoliko hiljada obolelih zbog štetnog uticaja azbesta i pojavi se novih 9.500 obolelih, procenjuju eksperti, koji smatraju da vrhunac još nije dostignut zbog toga što je duže vreme potrebno da se manifestuje bolest.
Reporteri ARD-a su duže vreme pratili sudbinu obolelih na ovaj način. Jedan od njih je Verner Šroer (52), koji je već šest puta operisan od raka pluća, ali su se metastaze pojavile po celom telu.
Ovaj automehaničar je bez zaštitne maske godinama popravljao automobile i dolazio u kontakt s azbestom kao i hiljade građevinaca, mehaničara i zanatlija. Međutim, njemu to nisu priznali kao profesionalno oboljenje jer je u praksi teško dokazati vezu između azbesta i kancera.
Posle udisanja ovog otrova, može da prođe i do 50 godina dok se bolest ne pojavi. U 80 odsto slučajeva profesionalna društva odbijaju da priznaju odštetu žrtvama. Čak i kad se dokaže da je azbest bio uzrok bolesti, uvek nastupaju trikovi jer bi se inače radilo o milijardama koja osiguranja moraju da isplate kao nadoknadu.
Mnoge žrtve nemaju fizički, a ni finansijski dovoljno snage da se bore na sudu, a i kad to urade, slede godine pravnih začkoljica s veštačenjima, dijagnozama, sudskim terminima弢r/>
Preskupo lečenje
Metildi Suisen, koja je kao dete više od deset godina nosila radno odelo svog oca na pranje i tako došla u kontakt s azbestom, dijagnostikovan je tumor u stomaku i lekari su joj davali nekoliko meseci života. Majka dvoje dece morala je da napusti posao i sada živi od socijalne pomoći, imala je više operacija.
Cinično objašnjenje u odbijenom zahtevu za obeštećenjem je glasilo da "ko pere odeću radi u domaćinstvu, a ne u firmi". Suisen je u međuvremenu učestvovala u studiji koja testira jedan imuno-preparat, što je uticalo da se tumor prepolovi. Međutim, svaka od četiri seanse lečenja košta 120.000 evra.
Umire 200.000 ljudi godišnje
U svetu se za to vreme i dalje trguje i radi s azbestom. Ovaj mineral se prerađuje u fabrikama u Kini i Rusiji, a zatim izvozi u zemlje trećeg sveta. Samo Rusija eksportuje godišnje pola miliona tona, što znači da se širom sveta i dalje udiše ovaj otrov. Eksperti smatraju da od toga umire 200.000 ljudi godišnje.