Enigma kristalnih lobanja
Ne postoje tačni podaci kojoj civilizaciji pripadaju, kao ni tačni podaci gde su pronađene. Izbrušene su tako savršeno da potpuno liče na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini i za njih se veruje da imaju neobične moći.
Mičel-Hedžisova lobanja je jedna od dve u ljudskoj veličini. Navodno je pronađena prilikom arheoloških iskopavanja u Britanskom Hondurasu, 1924. godine. To je zvaničan podatak, ali postoje brojne nejasnoće koje prate taj događaj. Danas se nalazi u vlasništvu Ane Mičel koja je kao ćerka arheologa prisustvovala otkriću.
Pretpostavlja se da je stara 12.000 godina. Ipak, mnogi naučnici pomeraju granicu i do neverovatnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor mogao bi da se dobije razbijanjem lobanje kako bi se odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali pošto je njena vrednost neprocenjiva, to se ne dozvoljava.
Staro verovanje
Veruje se od davnina da postoji 13 kristalnih lobanja. Kad ljudi budu pronašli sve, moći će da izgrade civilizaciju u kojoj će vladati mir, harmonija i ljubav.
Veruje se da kristalna lobanja ima čudesna svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Neki tvrde da je napravljena i korišćena u mitološkoj Atlantidi, a da su ih njeni stanovnici dali Majama. Četrdesetih godina prošlog veka kvarcne lobanje su imale mračnu "reputaciju", pa su ih nazivali lobanjama Strašnog suda i zla. U novije vreme se veruje da imaju isceliteljsku moć.
Kristalna lobanja bila je predmet naučnih ispitivanja, pa je tako otkriveno da se u njoj nalazi jedinstven optički sistem zbog koga se iz očiju reflektuje svetlost koja izgleda zastrašujuće. U gornjem delu usne duplje lobanje nalazi se široko providno telo koje je slično prizmi, a koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmerava svetlost ispod lobanje u njene očne duplje. Izbrušena je još jedna tanka površina koja služi kao uveličavajuće staklo. Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se savršeni kanal.
Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma postoji jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost i reflektuje je u očne duplje.