Otcepljenje Srebrenice - kontraudar na Dodikov referendum?
Skupštine opštine Srebrenica sledeće nedelje raspravljaće o inicijativi o referendumu za izdvajanje Srebrenice iz Republike Srpske.
Ideja koju je predstavio načelnik opštine Ćamil Duraković rodila se nakon što je Ustavni sud zaključio da nema prepreka za održavanju referenduma o Danu Republike Srpske i odbacio kao neosnovan zahtev Bošnjaka za "zaštitu njihovih vitalnih interesa u Republici Srpskoj".
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja podseća da to nije prvi put da Bošnjaci pokušavaju da menjaju kartu Bosne i Hercegovine.
- Radi se o pokušaju političke manipulacije, da se sa jedne strane utiče na stav međunarodne zajednice prema referendumu u Republici Srpskoj, a sa druge strane da se pokuša ostvariti nešto što je i pre nekoliko godina pokušavano sa idejom o formiranju distrikta Brčko - kaže Šolaja za Sputnjik.
- Na žalost svih nas, oni koji treba da reaguju na takve odluke, a to su visoki predstavnik za BiH i međunarodne organizacije - ćute, a to je direktno zadiranje u jedan od najvažnijih segmenata Dejtonskog mirovnog sporazuma, a to je teritorija. U dejtonskim okvirima najviše se govorilo o teritorijalnim odnosima, neprekidnosti teritorije na osnovu ženevskih principa iz septembra 1995. godine kada je to definisano i ugrađeno u sporazum..
Ne treba zaboraviti da je zahtev za odvajanje Srebrenice od Srpske došao pred izbore u Bosni i Hercegovini, koji su lokalni, ali ih, kao uvek, prati jaka nacionalna retorika.
Tako se Bošnjaci iz Srebrenice pozivaju na loše rezultate vlasti u Banjaluci kada je u pitanju zaštita njihovih nacionalnih interesa, a kao argumente pominju sprečavanje izučavanja maternjeg jezika i navodne pretnje predsednika Republike Srpske da Bošnjaci moraju da izađu na referendum ukoliko žele da žive u Republici Srpskoj.